Радно и социјално право
Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос 19
ако је породиљско одсуство, по одредбама старог закона у тренутку ступања на снагу новог закона, окончано онда се одредбе новог закона које су повољније (утврђују дуже породиљско одсуство) не могу применити. Очигледно је да није било потребно улагати велики напор да би се доказало да давање повратног дејства одредбама новог закона о радним односима о породиљском одсуству захтева општи интерес. Демографска ситуација нас на то упозорава.
Устав Србије у чл. 121 ст. 3 прописује да се кажњива дела утврђују и казне за њих изричу према закону, односно према другом пропису који је важио у време извршења дела, осим ако је нови закон, односно пропис блажи за учиниоца. Ове одредбе би могле да нађу своју примену у оном делу закона који регулише дисциплинску одговорност запослених. На пример, ако се против запосленог води дисциплински поступак због теже повреде радне обавезе предвиђене законом, за коју се према закону изриче мера престанка радног односа, па у току трајања поступка дође до измене или доношења новог закона који не регулише више ову повреду радне обавезе или је сврстава у повреде за које се изриче новчана казна, онда ће дисциплински орган применити нови закон а упориште за то ће управо наћи у цитираној одредби Устава Србије. То за запосленог значи да ће се дисциплински поступак обуставити, односно да ће му бити изречена новчана казна. Исто тако примениће се нови закон и кад смањује износ новчане казне или кад више не предвиђа повреде радних обавеза за које се изриче новчана казна а поступак дисциплински је у току. Дисциплински поступак се сматра окончаним ако је одлука на нивоу предузећа односно код послодавца постала коначна.
М. ПРАВИЛА О ПОНАШАЊУ И САНКЦИЈЕ
Примена закона подразумева да се они примењују на субјекте радних односа које они регулишу. Сама примена закона подразумева да се субјекти радног односа понашају по правним нормама садржаним у одредбама закона. Закони којима се регулише радни однос садрже норме којима се као и у другим законима регулишу два правила понашања диспозиција и санкција. Субјекти се могу понашати по једном или по другом правилу. Разуме се да понашање по диспозицији искључује примену санкције. Извршавањем радне обавезе по утврђеним правилима понашања