Радно и социјално право

Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос 27

који регулише вршење одређене јавне службе под условом ако садржи норме којима регулише радни однос у тој јавној служби. Он је, дакле, посебан. основни и примаран закон. На све оно из радних односа што није регулисано овим законом (правило је да ови закони регулишу врло мали део материје из радних односа, а то је само онај део који одступа од посебног и општег режима радних односа) примениће се одредбе Закона о радним односима у државним органима који се овде појављује као општи закон и супсидијарни. Међутим, ако и у овом закону не постоје норме које могу да покрију целокупну материју радних односа (познато је да овај закон не регулише целокупни режим радних односа а и неке институте које регулише не чини то у потпуности), онда ће се применити Закон о радним односима као закон општијег карактера. |

На радне односе запослених у здравственим установама примениће се Закон о здравственој заштити када су у питању права, обавезе и одговорности здравствених радника и дугих запослених које овај закон регулише. На друга права, обавезе и одговорности која нису предмет регулисања овог закона примениће се Закон о радним односима као општи и супсидијарни закон.

5. Закључне напомене

Претходне напомене указују да се мање више на радни однос запосленог без обзира којој подгрупи припада примењују одредбе најмање два закона. Тако да скоро не постоји субјекат радног односа чије понашање регулише само један закон. Такође из претходних излагања произлази закључак да се на радне односе из друге и треће групе примењује посебни и општи режим радних односа а то може подразумевати примену два па и три закона. Ово све у зависности од тога колики је обим задирања посебних закона у регулисање радних односа. Изгледа да је правило да посебни закони никада не регулишу целокупну материју радних односа, већ регулишу само неке институте који су специфични и од посебног значаја за функционисање те делатности. Такође, треба истаћи да ни институт који регулишу често то не чине у потпуности, него опет само оне елементе који су израз специфичне природе дате делатности. Они, дакле, и у оквиру самог института који регулишу остављају празнине. Стоји констатација на основу реченог да примена два или више закона на један радни однос може бити у функцији остваривања једног института који је саставни део радноправног