Радно и социјално право

Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос 29

Међутим, Закон о органима унутрашњих послова не садржи све одредбе неопходне за утврђивање дисциплинске одговорности запослених у овим органима. То значи да одредбе овог закона нису довољне за утврђивање _ дисциплинске _ одговорности запослених у – органима унутрашњих послова. Одредбе које недостају у овом закону треба потражити у другом закону. Који је то закон7 То ће, по правилу, бити онај закон који регулише радне односе који се успостављају ради вршења делатности које су по својој природи најближе или најсличније делатностима које врше органи унутрашњих послова. По правилу, то је закон општијег карактера, како с обзиром на његову материју (предмет регулисања), тако и с обзиром на његов персонални домашај (број лица на која се примењује). У овом случају то је Закон о радним односима у државним органима. Овај закон је општијег караткера јер регулише радне односе у свим државним органима и организацијама и примењује се на све запослене у државним органима и организацијама. У односу на претходни закон његова примена је супсидијарна. Које одредбе можемо узети из овог закона7 Можемо узети само оне одредбе које недостају у Закону о органима унутрашњих послова а потребне су за утврђивање одговорности. Из Закона о радним односима у државним органима на дисциплински поступак примениће се одредбе чл. 59 ст. 2 којима се утврђују услови изрицања мере престанка радног односа и одредбе чл. 62 којима се утврђују субјекти за покретање дисциплинског поступак и право на иницијативу за покретање дисциплинског поступка.

Међутим, ни Закон о радним односима у државним органима не садржи све одредбе о дисциплинској одговорности. То значи да се одредбе које недостају морају тражити у трећем закону. Тај трећи закон је Закон о радним односима Р. Србије који је најопштији. Из овог Закона ће бити примењене одредбе из чланова: чл. 90 које се односе на рок за подношење приговора на првостепену дисциплинску одлуку; чл. 95 које се односе на вођење дисциплинског поступпка; чл. 96 које се односе на изрицање дисциплинске мере за повреду радне обавезе; чл. 96 које се односе на отежавајуће и олакшавајуће околности које се узимају у обзир при изрицању мере; чл. 97 које се односе на подношење решења о оглашавању запосленог кривим и изрицањем мере; чл. 98 ст. 4 које се односе на извршавање дисциплинске мере и одредбе чл. 99 које се односе на вођење евиденције о изреченим мерама. Дакле, Закон о радним односима се у односу на Закон о радним односима у државним органима појављује као општији и као супсидијарни.

Из реченог се види да у примени закона постоји одређени редослед. Тај редослед је приказан на примеру дисциплинске одговорности