Радно и социјално право

3. Радуловић: Уговор о обављању привремених и џовремених послова 167 бреко омладинских или сшуденшских задруга

Решење насталог проблема је у томе да се одредба члана 125. став. 1. Закона о раду схвати и примени тако што ће се подразумевати да формулација да "послодавац може да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге" значи и могућност да послодавац закаључи уговор и са задругом чији је задругар члан. То би било и сасвим у складу са циљевима којима се руководе задругари када оснивају задругу или се у њу учлањују а што је предвиђено Законом о задругама. Наиме, задругари управо и оснивају задругу да би, између осталог, обезбедили обављање стручних, административних и других послова и зато су спремни да се одрекну дела своје зараде ради плаћања стручне службе.

Поготову треба имати у виду и могућност да задругар има право да овласти било које лице да за њега обави било који правни посао, па и да закључи уговор о привременом или повременом послу у његово име. Такође треба истаћи да већина задружних правила и других аката садрже норме у наведеном смислу тако да се може поставити питање да ли задугари дају предметно овлашћење самим потписивањем приступне изјаве.

На крају се са сигурношћу може констатовати да је уговор о раду преко омладинске и студентске задруге један специфичан радноправни институт са доста облигационоправних елемената преко кога се омогућују, како смо навели и на почетку, великом броју младих људи да остваре побољшање свог материјалног положаја ради, пре свега стицања допунских, а некад и егзистенцијалних средстава током школовања. За очекивати је да ће овај вид радног ангажовања младих трајати и даље поготову имајући у виду социјалну ситуацију у земљи као и регулативу разивјених земаља. У прилог овоме ћемо навести да је, колико је нама познато, и Нацрт Закона о задругама чије се усвајање очекује веома повољно оцењен од стране најеминентнијих експерата за ову област Међународне банке за обнову и развој и других битних субјеката.