Радно и социјално право

П. Михајловић: Пресшанак радног односа брема Закону о раду и осшваривање 171

драва на новчану накнаду за време привремене незапосленосши

Програм решавања вишка запослених доноси послодавац у сарадњи са организацијом надлежном за послове запошљавања, уз прибављено мишљење репрезентативног синдиката, које је послодавац дужан да узме у обзир, као и предлоге да га обавести о свом ставу у року који не може да буде дужи од три месеца.

Програм садржи податке о запосленима који представљају вишак, послове које обављају, квалификациону структуру, године старости, мере којима се стварају услови за њихово запошљавање, и то нарочито: премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификацију или доквалификацију, скраћено радно време и друга права у складу са законом, општим актом или уговором о раду, као и рок у коме ће им се отказати уговор о раду.

Послодавац ће, пошто спроведе поступак утврђивања промена које су у питању (технолошке, економске или организационе), и одреди запослене који представљају вишак, сачинити програм са подацима о запосленима који су вишак, пословима који се обављају, квалификационој структури и годинама старости. Мере којима се стварају услови за њихово запошљавање и рок у коме ће им дати отказ, послодавац треба да утврди у сарадњи са организацијом надлежном за послове запошљавања – филијалом (службом) Републичког завода за тржиште рада, надлежном према седишту послодавца.

Овако припремљен програм, после усвајања од стране надлежног послодавца, доставља се Заводу, а запосленима којима није могло да се обезбеди обављање других послова, оспособљавање за рад на другим пословима или друго право у складу са законом општим актом или уговором о раду – послодавац је дужан да исплати отпремнину, пре него им откаже уговор о раду.

a Законом је утврђена изричита обавеза (члан 117.) послодавца да запосленом, пре отказа уговора о раду, исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а најмање у висини од двоструког до петоструког износа зараде коју је запослени остварио у складу са законом, општим актом или уговором о раду за месец који предходи месецу у коме му престаје радни однос, у зависности од година проведених у радном односу. Значи, Законом је утврђени најнижи износ отпремнине, а општим актом или уговором о раду може се утврдити виши износ који није ограничен, а зависи искључиво од финансијских могућности послодавца.

Међутим, према Мишљењу Министарства за рад и запошљавање број 118-00-2/02 од 18.02.2002. године, нема законских сметњи да се запослени којима је послодавац дужан да исплати отпремнину због престанка потребе за његовим радом, добровољно и у писаној форми одрекне права на отпремнину