Радно и социјално право

24 Д. Паравина: Престанак радног односа и нови Закон о раду Србије: склад и несклад са иравилима Међународне организа ције рада

опредељења о доступности радних места свак под једнаким условима и pe запис НИ потпуног _препуштања овог изузетно осетљивог_ п tha субјективизм

послодавца; Због непримерено великих овлашћења послодаваца, нарочито оних у друштвеној и државној својини којих је још увек око 70%, који најчешће нису постављени по стручности, већ по партијској припадности и могу отпустити и доброг радника, а да за то не сносе никакву одговорност и тд. Код послодавца који ради средствима у приватној својини бојазни су

неупоредиво мање због економске логике и сопственог профита због којих — =

радо прима и брижно чува ваљаног радника. sane a

И Министар и синдикати често су се позивали на ауторитативну Међународну организацију рада: први са тврдњом да имају њену сагласност и подршку, а други да те тврдње оспоре с позивом на дописе из МОР-а по којима је предложени закон неконзистентан, да ускраћује права радника и тд. па све до тврдње Уније послодаваца о неспоразумима због лоших превода владиног Предлога закона што је природно била велика препрека у раду

ле

владиног Пре; експерата из Женеве. __ „кеперата из Же

Могућности за јавну расправу која би омогућила адекватну партиципацију радноправне струке и науке, као и најширег грађанства, колико нам је познато, и није било. Бројне верзије, Преднацрта, Нацрта и Предлога, а било их је преко девет,. Тек су у септембру Влада Србије, а у октобру Синдикати објавили Предлог закона о раду да би одмах потом Јавност била обавештена о више десетина нових амандмана на предложена решења чији смисао и садржину су могли знати само њихови аутори. Тек од децембра кад је усвојен крајње тесном већином и објављен у "Сл. гласнику РС", бр. 70/2001. у прилици смо да о решењима из Закона судимо.

2.1. Зашто упоређивање са правилима МОР-а, закономерности у регулисању престанка радног односа и основни смисао

Компарирање норми о престанку радног односа из тек усвојеног Закона о раду Србије, осим са релевантним правилима МОР-а могуће је, на пример, и са истоврсним у Италији или некој другој држави, Европској унији и тд. Међутим, у прилог првој опцији говори један број разлога.

Прво, ради најкраћег подсећања, МОР је основана сад већ доста далеке 1919. године. Њени оснивачи, како стоји у Преамбули Устава МОР-а,

били су побуђени осећањем правде и хуманости као и жељом омувања и унапређивања трајног светског мира који се може заснивати само на а = пројивања трај ког мира |!

социјалној правди хитним побољшањем услова рада који великом броју лица