Радно и социјално право
26 Д. Паравина: Пресшанак радног односа и нови Закон о раду Србије: склад и несклад са правилима Међународне организације рада
Промовишући је тадашњи Председник Комисије ЕЕЗ и официјелно први европејац ауторитативни Жак Делор (Јасаџез Рејого) снажно је подвукао да је њено доношење инспирисано Социјалном повељом Савета Европе и конвенцијама Међународне организације рада“. О појачаној сарадњи између МОР-а и Европске уније опширније пишу професори Роже Бланпен (Вогег В/апрат) и Жан-Клод )Kapunue (Jean-Claude Javillier) y cpojoj књизи Комунитарно право“ ,
Четврто, у најновијем Закону о раду Србије (чл. 1, ст. 1) стоји изричито преузета обавеза његових редактора и усвојилаца по којој се радни односи уређују и "у складу са потврђеним међународним конвенцијама". Та обавеза је, начелно говорећи, већ покривена важећим Уставом СР Југославије из 1992, чл. 10, 16, 78, ст. 1, т 4, 124, ст. 1, т 22. Међутим, у Уставу она ипак некако остаје скрајнута од свакодневне пажње радноправних практичара свих врста, неретко и судија. На овом месту, основано се надати, свима ће нам "бости очи" и са цитираном фрагментарном формулацијом, Тако посматрано сматрамо да је добродошла. Али, то нас обавезује да проверимо да ли се редактори и доносиоци Закона (од 1.-181. члана) доследно придржавају своје изричито преузете обавезе и проценимо ефекте утврђеног стања.
Током дугог раздобља либералног капитализма послодавци су се жестоко опирали законодавној интервенцији државе у област радних односа. Међутим, ни упорно понављана тврдња о правној равноправности радника и послодавца није могла издржати пред њиховом очитом, неспорном и великом економском неравноправношћу. Од те чињенице почиње и континуирано се унапређује заштитно радничко законодавство, односно законодавство о раду национално и међународно.
Посматрани Закон о раду Србије систематизован је у ХУМ! глава од којих је 1Х. Престанак радног односа (чл. 97. закључно са 119. чланом). Закономерности на овом плану кретале су се преко успостављања и обезбеђивања начела законитости престанка радног односа ка све интензивнијој заштити радника од неоснованог и масовног отпуштања с посла по неограниченој вољи послодавца. Друкчије речено ради се о континуираном _снижавању моћи и сужавању простора покривеног сагласношћу воља субјеката радног односа – радника и послодавца – уз помоћ индивидуалног уговора о раду уклопљеног у малобројне норме грађанског права у време настанка капитализма. У ствари је тај уговор био из
5 Миди Roger BLANPAIN et Jean-Claude JAVILIER: Droit du travail Communataire, 2e édition, L.G.D.J, Paris, 1955, erp. 375. ° R. BLANPAIN et J-C JAVILIER, op. cit., str. 41-49.