Радно и социјално право

Б. Шундерић: Да ли може Народна скудшшина Републике Србије извршиши 35 нулификацију савезног Закона о раду

законом и Уставом Југославије обезбеђује ако Влада Републике Србије предлаже Народној скупштини да донесе закон о раду којим се у целини регулише материја радних односа, а који истовремено садржи и одредбе које нису сагласне са савезним законом о раду. Сигурно је да се не обезбеђује. Због чега видећемо у наредним излагањима.

КОМЕ ЈЕ ДАТА НАДЛЕЖНОСТ ЗА РЕГУЛИСАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА2

Одговор на ово питање мора се потражити у Савезном уставу. То је правило код сваке федералне државе. У чл. 77. ст. 1. тач. 5. Устава Савезне Републике Југославије дат је одговор на ово питање. Према наведеном члану надлежност за регулисање радних односа и социјалног осигурања је подељења између федералне државе и федералних јединица. Прихваћен је облик тзв. мешовите надлежности и то паралелне мешовите надлежности. То значи да регулисање ове материје има за последицу доношење најмање два закона, једног савезног и једног републичког о истој метерији. Дакле, не постоји искључива надлежност ни федералне нит, пак, федералне јединице. Према већ наведеном чл.77. Савезна Република Југославија доноси и извршава савезне законе којима регулише, поред других односа, и основе радних односа и социјалног осигурања. И не само да доноси и извршава законе него, према истом члану, обезбеђује уставно — судску и судску заштиту у областима које регулише, па самим тим и из области социјалног осигурања и радних односа (ово важи за све савезне законе). Из наведеног члана произилази да федерација регулише основне, а федералне јединице својим законима, полазећи од основа утврђеним савезним законом, детаљно утврђују радни однос. Уобичајено је у теорији да се овој врсти закона федералне државе даје карактер оквирних закона, док се законима федералних јединица, због тога што врше детаљну разраду савезног закона, даје карактер закона – законодавне разраде. Дакле, савезна држава поставља основна начела а федеративне јединице разрађују та начела у складу са својим посебностима, односно специфичностима.

Савезна скупштина је 1996. године донела Закон о основама радних односа који је још увек на снази и примењује се у обе федеративне јединице. Писци Предлога закона о раду нису водили рачуна о овом закону, а то је било неопходно учинити. Уставом Југославије је јасно утврђен однос између савезних и републичких закона. Познававње овог односа и његово уважавање