Радно и социјално право

Р. Брковић, Б. Урдаревић: Забрана дискриминације према Закону о раду 65

ц) ефективно напуштање рада деце и

д) елиминација свих облика дискриминације у запошљавању (члан 2.)

2. НАЦИОНАЛНА РЕГУЛАТИВА

Данас су одредбе о спречавању дискриминације инкорпориране у многе модерне Уставе. Тако на пример Устав СРЈ (члан 19 и члан 20.) и Устав Србије (члан 13), прописују да су грађани једнаки у слободама, правима и дужностима и да имају једнаку заштиту пред државним и другим органима, без обзира на расу, пол, језик, веру, политичко или друго опредељење, образовање, социјално порекло, имовно стање и друго лично својство. Цитираним одредбама се обезбеђује највиши ниво заштите на националном нивоу , будући да је Устав највиши правни акт са којим морају да буду усклађени сви други прописи.

Ипак, и поред поменутог начина регулисања, не постоји ни један посебан пропис којим би се забранила дискриминација или барем донекле ограничила.

Одредбе о забрани дискриминације унете су и у нови Закон о раду Републике Србије. Члан 12. поменутог закона предвиђа да лице које тражи запослење, као и запослени, не могу се стављати у неповољнији положај у односу на друге, без обзира на пол, рођење, језик, расу, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.

Принцип једнаког поступања према свима може се показати као својеврсна дискриминација. Једнакост не значи ништа уколико не пропагира да су сви људи једнаке вредности, без обзира на разлике које постоје у погледу расе, пола, старости, националне припадности или инвалидности.

Члан 16 Закона о раду је у погледу једнаког третмана врло дискутабилан. Штавише ни други чланови овог закона не садрже одредбе о поступку и начину заснивања радног односа. Само је речено да се радни однос заснива уговором о раду, да уговор о раду закључују послодавац и запослени, и да је запослени дужан да приликом заснивања радног односа послодавцу достави документа којима се доказује испуњеност услова рада. Нема дакле, одредби о расписивању огласа за пријем у радни однос, односно одредби да је послодавац дужан да потребу за попуну радног места и услове