Радно и социјално право

76 Р. Брковић, Б. Урдаревић: Забрана дискриминације према Закону о раду

"директну претњу" радном окружењу. Ипак, постојање вируса ХИВ-а ће се ретко сматрати директном претњом будући да је медицина доказала да се преноси преко телесних флуида, а не обичним контактом.

На крају, овај проблем мора да се решава на националном нивоу. Цео процес надгледања и убрзања напретка у борби против дискриминације на међународном плану, зависиће у великој мери и од постојања националних институција и структура које могу да надгледају и указују на евентуалне повреде људских права према особама зараженим вирусом. Тиме ће се створити погодно тле за даљу борбу против ове дискриминације и спречити њено даље ширење.

ТУ. ТОЛЕРАНЦИЈА И СРЕДСТВА ЗА БОРБУ ПРОТИВ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Право на толеранцију подразумева право на једнакост шанси и поступања у запошљавању, на раду и у вези са синдикалним организовањем и деловањем, независно од ванпрофесионалних односа, у циљу заштите раднопрофесионалних и синдикалних интереса, достојанства и моралног инегритета запослених.

Као антипод права на толеранцију, дискриминација у запошљавању потреса саме темеље радноправне културе. У првом члану Универзалне декларације о правима човека и грађанина пише: "Сви људи се рађају једнаки у правима и људском достојанству" и то је сопашо чтпе аџа поп легитимности радног права уопште, чија се сврсисходност нужно оцењује и са становишта нормативних решења којима се смањује могућност прибегавања дискриминацији. Једнакост шанси и третмана прокламована је у модерним Уставима. Устав СР Југославије прокламује и гарантује слободу рада, јамчи слободу синдикалног удруживања и деловања.

Општи правни режим једнакости шанси и третмана код нас није у потребној мери употпуњен аутономним изворима радног права - пре свега колективним уговорима о раду, јер су послодавцу дата широка овлашћења у погледу низа индивидуалних права запослених, чиме је неоправдано ограничена слобода колективног преговарања.