Радно и социјално право

Р. Брковић, Б. Урдаревић: Забрана дискриминације Према Закону о раду 77

ЗАКЉУЧАК

Дискриминација уопште, па и дискриминација у запошљавању, представља негативну друштвену појаву. Иако је лоша за друштво, често у њему налази основ свог постојања. Другим речима, друштво је то које својим правилима и често предрасудама ствара погодно тле за појаву свих врста дискриминације.

Током развитка људског друштва, дискриминација се заснивала, на неком догматском учењу, које се називало " природно стање ствари " и које се није смело довести у сумњу. Временом су таква схватања прерасла у обичај, чиме су она добила свој крајњи израз.

Обичај, дакле ма како универзалан био не пружа и не треба да ствара никакве претпоставке у корист таквог уређења које ће поставити одређене категорије људи у друштвени и политички положај подређености. Правац историје и модерне тенденције прогресивног људског друштва не пружају претпоставку у корист система неједнакости права већ супротног и све модерне тенденције указују на то да су реликти прошлости у супротности са садашњошћу.

Оно што је чудно је та главна разлика у модерним институцијама, идејама о животу, од оних из прошлости. Људи нису више рођени и посматрани као ствари или везани неком неумољивом жицом, већ су слободни да управљају својим животима.

Дискриминација у запошљавању подразумева како дискриминацију која се спроводи у поступку заснивања радног односа тако и дискриминацију током трајања радног односа и дискриминацију при престанку радног односа.

У овом раду дат је приказ правне регулативе дискриминације у запошљавању почев од националних прописа па преко универзалне декларације о правима човека из 1948. године; Међународног пакта о економским и социјалним и културним правима из 1966. године; закључно са конвенцијама и препорукама МОР-а.

Дискриминација у запошљавању најпотпуније је регулисана конвенцијом и препоруком број 111 о забрани дискриминације у запошљавању из 1958. године. И конвенција и препорука бр. 111 спадају у акте МОР-а којима се регулишу основна права (нпр. о синдикалним слободама и заштити синдикалних права; о правима радника на организовање и на колективне преговоре; о олакшицама и повластицама које се пружају представницима радника у предузећу; о радничким представницима; о