Радно и социјално право

46 о Б. Шундерић: Радни однос

услове. Закон о предузећима (чл. 1), објављен у: "Службени лист СРЈ бр. 29/1996. године. Ради се условима који се односе на одређену животну доб и на општу здравствену способност. Животна доб је одређена годинама живота и стиче се навршених 15 година. То су минимални услови за стицање својства субјекта радног односа. Ови услови омогућују лицу да обавља послове за које се не захтева посебна радна способност. На основу испуњености ових услова може да се обавља врло сужени круг послова. То су, по правилу, јединствени прости послови који не захтевају неко претходно стечено знање и умеће. Међутим за обављање далеко највећег броја послова се захтева поседовање одређене радне способности која се стиче школовањем и другим начинима стицања одређених знања и умећа. Оно што је карактеристично за услове код стицања својства субјекта радног односа јесте то да њихово претпоставља поред материјалних средстава и улагање одређених физичких и психичких напора, тј. рада. Улаже се, дакле, рад да би стекли услови за заснивање радног односа и тако уложени рад у услове за заснивање радног односа обезбеђује вршење професионалног рада у радном односу.

Радни однос је облик добровољног вршења рада. Радни однос се заснива из потребе његових субјеката да врше рад. Потреба за радом је економске природе. Вршење рада је услов опстанка и послодавца и запосленог као привредних субјеката. Они могу да опстају једино ако зарађују доходак. Посматрано дакле, са економског становишта вршење рада је потреба. Са становишта права рад мора бити добровољан чин онога који га прихвата. Право на слободу рада значи истовремено и слободу заснивања радног односа и слободу ступања на рад. Слободан рад, чији је облик и радни однос, искључује сваки обли принудног рада. Принудни рад је забрањен у свим међународним актима и у уставима савремених држава. Устав С.Р. Југославије забрањује принудни рад у чл. 54 ст. 3 а Устав Р. Србије у чл. 35 ст. 4. Уставне одредбе о забрани принудног рада подразумевају и забрану принудног нерада (стављање у стање радне пасивности). Дакле, може се говорити и о слободи нерада. Међутим, нерад је ограничен потребама животног, тј. физичког опстанка.

Добровољност значи не само слободу заснивања него и слободу раскидања радног односа од стране запосленог. Међутим, кад је у питању слобода раскидања радног односа послодавца она је ограничена одређеним правним институцијама из разлога заштите запосленог као слабије стране у радном односу. Но, разуме се ни слобода раскидања радног односа од стране запосленог није апсолутна већ и она подлеже одређеним ограниченима. Добровољност у заснивању и престанку радног односа