Радно и социјално право

48 Б. Шундерић: Радни однос

послодавац може да контролише рад и да управља радом и пословањем. Према томе, без овог елемента послодавац нема могућности да врши своја овлашћења у радном односу. Нема, дакле, елементе субординације.

Обављање кућних послова код физичких лица узимана је за пример којим се доказивало да овај елеменат није опште обележје радног односа. Међутим, овај приговор не стоји. Ово због тога што и помоћно кућно особље извршава рад на одређеном простору а тај простор је радни простор или боље речено то је њетово радно место. Према томе, да би кућно помоћно особље вршило послове оно мора да се укључи у тај простор. односно да ступи на рад. Контролу извршавања послова врши домаћин (газда), тј. оно лице које је потписало уговор о раду.

Радни однос је облик вршења зависног, подређеног рада. Ступањем на рад у одређени облик организованог рада радник се укључује у одређену радну средину. У тој средини се он сусреће са одређеном организацијом рада, средствима рада и условима рада, са формираним међуљудским односима (социјална радна средина), професионалним односима и са правним системом те организације. Дакле, он све то затиче и у таквој средини и своју обавезу вршења послова извршава уз поштовање правила које су већ унапред утврђена. Но, поред тога процес вршења рада захтева доношење и тзв. оперативних одлука од стране оних под чијем надзором се тај процес обавља. Овлашћени руководилац може да даје одређена упутства, директиве или да издаје одређене налоге. Сви ови акти не морају се односити само на техничко-технолошки, радно-заштитни и организациони аспект вршења рада, него и на економски и међуљудски аспект процеса рада. Према томе, запослени је у радној средини и не само радној средини, обавезан да поштује објективни правни поредак те средине (правило радног реда, правило радне дисциплине, правила у вези са руковањем средствима рада, правила о употреби средстава заштите на раду и друга правила) и да извршава тзв. текуће акте које доносе овлашћена лица а чијим поштовањем се обезбеђује несметано одвијање процеса рада или боље речено несметано функционисање предузећа или другог организационог облика рада. Подређеност радника дужностима које су правно утврђене у процесу вршења рада назива се у теорији субординацијом. Шта значи субординација као обележје радног односа као правног односа7 Она значи да је запослени дужан да се покорава налозима (наредбама) и инструкцијама (упутствима) послодавца или од послодавца овлашћеног лица а које произлазе из уговора о раду и које су ограничене на сферу активности. Субординација, што посебно треба истаћи, не подразумева подређеност у стручно-техничком смислу него подређеност у