Радно и социјално право

Р. Брковић, Б. Урдаревић: Радна арбитража 65

спорова, већ се одмах ишло на штрајк, можемо очекивати да ће данас нови услови привређивања и рада морати да доведу до увођења једног новог концепта колективних права.

7. ОДЛУКЕ АРБИТРАЖЕ

Одлука арбитраже је у колективним споровима ограничена врстом спора. Ако се ради о правном колективном радном спору, од арбитра се не очекује ново решење, већ само тумачење одредаба колективног уговора и њихова примена.

Код интересних спорова, арбитрима се оставља много више слободе за деловање, што је добро јер ће се тако максимално искористити њихови стручни и професионални квалитети. Према Закону о радним односима Републике Србије из 1996. године одлуке арбитраже нису биле обавезне. Арбитражи је дата улога посредовања и помирења. Није јој дато у надлежност одлучивање, али је одлука о постигнутом споразуму имала снагу судског поравнања.

Закон о основама радних односа, као савезни закон који је још увек на снази, у члану 68. предвиђа да се против коначне одлуке послодавца запослени може обратити и арбитражи за радне спорове, ради посредовања и пружања помоћи у споразумном решавању спорног питања из одлуке.

Предлог Општег колективног уговора за Југославију из 1997. године је у члану 71. прописивао да је одлука арбитражног већа коначна и обавезна за стране у спору.

Закон о раду из 2001. године предвидео је обавезност одлуке арбитраже за све врсте радних спорова, како индивидуалних, тако и колективних. Одлука арбитраже мора бити у писаној форми, мора бити јасна, разумљива и извесна. Обичај је да се одлука образлаже, како би се стране увериле у доследно поштовање принципа објективности, и да су ставови обеју странака озбиљно разматрани. Ипак, има и примера када се одлука не образлаже, на пример у Великој Британији, што се правда бржим доношењем одлуке.