Радно и социјално право

Ж.Мирјанић: Новине у радном законодавству и Закону о раду Републике Српске 73

припада Парламентарној скупштиниј Да ли је одговор на ово питање различит зависно од тога да ли се уређивање односи на институције Босне и Херцеговине предвиђене Уставом или на институције успостављене одлуком надлежних институција или на преддејтонске институције које су наставиле са радом , иако нису предвиђене Уставом, нити је донијета одлука да наставе са радом. У актеулној фази развоја законодавства, одговор се може извести из садржаја и карактера закона који регулишу питања из радних односа донијетих од стране Парламентарне скупштине, као и из обима и значаја цјелокупног процеса успостављања и развоја законодавства у Босни и Херцеговини.

34. На основу анализе садржаја закона из домена радног згконодавства донијетих од стране Партламентарне скупштине могуће је извести закључак да је у питању надоградња законодавства у Босне и Херцеговини и поред чињенице да радно законодавство није (непосредно) наведено као питање из надлежности институција Босне и Херцеговине. Надлежност за доношење радног законодавства према Уставу Босне и Херцеговине припада Ентитету, а према Уставу Републике Српске припада Народној скупштини Републике.

У случају доношења од стране Парламентарне скупштине закона којим се уређују радни односи запослених у институцијама Босне и Херцеговине основна карактеристика је у томе што је у питању релевантно за функционисање и дјеловање институција Босне и Херцеговине, а не инститиција ентитета. Радни односи у институцијама Републике уређени су законима које је донијела Народној скуштини Републике.

Ако се посматра из угла опште тенденције преношења надлежности може се извести друкчији закључак. На пренос надлежности указује преношења законодавне надлежности у појединим гранама права у којима су донијети закони из области које нису наведене као надлежности институција Босне и Херцеговине, а који се односи се на функционисање институција ентитета.

3.5. Поред питања подјеле надлежности у радном законодавству у сложеној државној заједнице у транзиционим земљама поставља се и додатно питање о могућности примјене радног законодавства из претходног раздобља. Које се радно законодавство примјењује на запослене у заједничким институцијама ако није донијето ново радно законодавство које се односи на њих 7 Да ли се признаје правни континуитет радног законодавста из претходног раздобља, односно да ли се оно признаје као важеће радно законодавство до доношења новог закона у складу са