Радно и социјално право

заштиту. Међутим, тај интерес је данас на квалитету и исходу мера здравствене заштите. Није више свеједно какви ће се резултати остварити за уложена средства.

То је довело до широког "покрета" који има за циљ да се научно засноване ефективне мере примене у пракси и да се сваки резултат оцењује са становишта, да ли је он адекватан уложеним средствима. Свака мера здравствене заштите предузима се у складу са очекиваним исходом и њен резултат искључиво мери какав је ефекат дала. То елиминише мере за које се унапред зна да неће дати одговарајуће ефекте, а фаворизује примену научно заснованих мера за које постоје докази да су ефективне.

Истраживања су показала да су многе мере које се широко примењују неефективне па и штетне (истраживања у области трудноће и порођаја у Великој Британији, студије СЗО у области дијабетеса и заштите зуба). Истраживања о неефективним и штетним мерама и процедурама су публикована и могу се наћи.

3. ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА

Према опште прихваћеној дефиницији под квалитетом се подразумева: доступност здравствене заштите, једнакост у правима и коришћењу здравствене заштите, обезбеђење здравствених услуга према стварним потребама заједнице, друштвена прихватљивост мера здравствене заштите, ефективност, ефикасност, економичност.

Компоненте здравствене заштите високог квалитета су:

• висок ниво професионалног рада заснованог на савременом знању и расположивој технологији, ефикасност у коришћењу ресурса, минимални ризик за пацијенте, задовољство пацијената, финални здравствени исход.

Стратегија за унапређење квалитета не може се заснивати на једном догађају.

Опште је прихваћен одитивни модел: избор шта ће бити предмет унапређења квалитета, утврђивање критеријума на основу којих ће се мерити квалитет, успостављање стандарда ( ниво треба да буде остварив), мерење оствареног нивоа квалитета у поређењу са стандардом, примена промена које су потребне, адаптирање стандарда било да се повећа или смањи, уколико није био реалан.

Исход означава стерпен до кога су очекивани резултати остварени. Било би идеално ако би се оцена квалитета заснивала на мерењу исхода, јер није свеједно да ли је пацијент преживео, него и да ли је и у којој мери реинтегрисан у нормалан жиивот.

Важна димензија се односи на питање да ли је обезбеђење квалитета ствар унутарњих или спољних активности: обезбеђење квалитета је превасходно интерна активност, мада нису искључене ни спољне (избор области у којој се унапређује квалитет, структуралне мере). У неким земљама (Данска, Белгија) квалитет је део националне стратегије. У другим по узору на САД (Холандија, Велика Британија) врши се акредитација болница према критеријумима обезбеђења квалитета. Томе тежи све већи број земаља укључујући и земље централне и источне Европе.

Обезбеђење квалитета је веома комплексан и дугорочан задатак.