Радно и социјално право

У овоме најзначајнији су Програми развоја (средњорочни и годишњи) и Програми здравствене заштите према врстама, обиму и квалитету здравствених услуга.

Но и сви остали програми и планови рада имају такође свој значај и треба их из наведених разлога свакако донети у свакој здравственој установи. Неки од наведених су обавезни, а неки факултативни зависно од потребе конкретне здравствене установе. Многобројна су питања која поред наведених треба уредити програмима и плановима: од просторноурбанистичких питања, развоја информационог система, стручног усавршавања, практичног рада и обуке стажиста, па преко питања стручног надзора, унутрашње контроле, минимума процеса рада, до мера у ванредним стањима, елементарним непогодама, физичког и техничког обезбеђења, противпожарне заштите итд.

У пракси се нажалост у великом броју случајева ови Програми и Планови не доносе, односно многа од наведених питања се довољно прецизно не дефинишу а ако се и утврде Програмима и Плановима, често се то чини рутински и формално. Не полази се од стварних потреба,анализе претходног стања, извршења итд.

11.,АКТИВИРАЊЕ НОВИХ ИЗВОРА ФИНАНСИРАЊА И ПОВЕЋАЊЕ ПРИХОДА ПО СВИМ ОСНОВАМА

Наша нова генерална орјентациона и пословна филозофија, мора ићи на активирање нових извора финансирања и на повећање прихода по свим основама. Приходи здравства се не могу базирати искључиво и претежно само на доприносу запослених.

Тај допринос ће и у будућности бити ограничаван. Због тога, он мора бити мањи, али уравнотеженији, а остали извори већи и стални.

Који су то остали извори и могући начини, које нисмо довољно активирали и користили 2

Општа залагања морају ићи ка увођењу и активирању, као у свим савременим државама, више извора са значајнијим учешћем а то су:

• _ таксе на производе, који оштећују здравље (дуван, алкохол, пестициди

HTL),

• Takce на загађиваче - ткзв.еколошки допринос,

• јавни осигуранички фондови,

• _ приватно осигурање и фондови,

• лично учешће,

• _ додатни локални допринос за одређену намену здравствене потрошње.

Плус свему овоме, изградња свести и осећаја код грађана да су самоодговорни за своје здравље, односно успостављање конкретне стимулације личног доприноса у очувању сопственог здравља.

Укупно гледано, мора се дати јача подршка на разне начине од одређене измене прописа до одређених подстицајних мера, за два међусобно повезана процеса: