Радно и социјално право
звања, остао да ради до пензије, Осим на Радном праву, прве године по избору, по налогу органа Факултета, асистентске послове обављао је и на предмету Увод у право,
На препоруку својих професора Рдног права др Александра Балтића и др Милана Деспотовића за школску 1962/63, годину добио је стипендију Владе Француске и био је на једногодишњој специјализацији, на Европском универзитетском центру у Nancy-u, Ту је, након положеног, програмом предвиђеног усменог испита, и позитивне оцене за писани специјалистички рад, стекао диплому Високих европских студија за област правних и социјалних наука,
По повратку из Француске наставио је асистентски рад са студентима и својим последипломским студијама, Реизабран је у звање асистента 1964. године. Усмени докторски испит је положио 19, септембра 1965. године, а докторску дисертацију "Рад код куће радника" одбранио 4. новембра исте године, пред Комисијом у саставу; др Никола Стјепановић, редовни проф, за Управно право, председник; др Александар Балтић, редовни проф, за Радно право, ментор и др Милан Деспотовић, ванредни проф. за Радно право, На тај начин стекао је научни степен доктора правних наука, Неретко је др Паравина, као своју привилегију, помињао факат да се школовао на престижном правном факултету у Београду, и код најбољих професора од којих су му бројни, били и остали, инспирација и узор, које је следио током свог радног века,
У звање доцента изабран је 1966, г. на предлог Комисије коју су чинили професори Радног права, код којих је докторирао и хонорарни ванредни проф, за Радно право, др Теофило Поповић. Од тада је водио комплетну наставу Радног права (вежбе, семинари, предвања, испити), Уз то му је, заједно са проф. др Славољубом Поповићем, поверено држање наставе и из Самоуправног права, као другог предмета, почев са школском 1969/70,
За ванредног професора др Паравина је изабран крајем 1971. године на предлог референтске Комисије као код избора за доцента, Значајну новину у то време представљало је отпочињање последипломских студија на Правном факултету у Нишу (од 1970), међу којима и за радноправни смер. Уз дотадашње наставне, научне и друге послове на Факултету, само по себи, то је резултирало новим, сложеним и бројним задацима на конципирању, организацији и рационализацији последипломских студија; специјалистиких, магистарских и докторских.
У највише наставно звање редовног професора др Паравина је изабран 1980, године, Комисија за писање реферата била је у
9