Радно и социјално право

Полазећи од обима и природе приказа, а желећи да будем непристрасан, настојаћу да, у погледу перспективе рада код куће радника истакнем генерални закључак аутора који потврђује да су питања обрађена у књизи увек актуелна. Она су данас, на просторима државне заједнице Србије и Црне Горе посебно значајна, јер, разрадом старих и увођењем нових флексибилних форми рада може се, ако не искоренити, онда сасвим сигурно ублажити хронична незапосленост армије не тако младих људи, који дуго траже посао,а без наде да га нађу.

Ауторово добро познавање позитивног и упоредног права, као и међународних стандарда, били су og пресудног значаја за пдређивање правне природе рада код куће радника.

Полазећи од чињенице да радник радом код куће ради за рачун послодавца,а не за тржиште; да своје обавезе извршава лично и континуирано и то као своје редовно и главно занимање; да преузете радне обавезе најчешће извршава код своје куће и да за свој рад прима плату, без обзира да ли ради личним или средствима, послодавца произилази да је овакав рад радника у свему исти као и рад других радника који раде у

просторијама послодавца или у другим просторијама које обезбеди послодавац.

На основу изнетог, произилази да рад код куће радника може имати све битне елементе радног односа. Према томе, аутор закључује да је правно однос између радника који раде код куће и послодавца по својој правној природи радно однос, јер такав рад има сва битна обележја радног односа.

Овакво залагање аутора за регулисање положаја радника, који раде код куће, али за рачун послодавц, при чему радник може послове обављати и на неком другом месту, указује на далекосежност погледа и схватања аутора проф. Др Душана Паравине. Из свега реченог може се извући закључак да је овај флексибилни облик рада увек актуелан а посебно данас, што је неминовно имало за последицу да се он правно регулише од стране Међународне организације рада доношењем Конвенције бр. 187 о раду код кућеи Препоруке бр. 184 о раду у кући, из 1996. год. Чињеница да је наведена Конвенција закључно са 31. децембром 1999. год. ратификована од стране две државе и да је ступила на снагу 22. априла 2000. год. је довољан аргумент да и друге државе ратификују наведену

153