Радно и социјално право

Проф. др Александар ПЕТРОВИЋ Правни факултет у Нишу

САРАДЊА НА БЛИСКОЈ ДИСТАНЦИ СА ПРОФЕСОРОМ ДР ДУШАНОМ Р. ПАРАВИНОМ

Тешко је у мало речи одредити научну и приватну личност проф. Паравине, јер она није једноставна.

Професор Паравина припада генерацији професора за коју је скована метафора "тзв. школских људи". Прошавши кроз Сциле и Харибде Другог светског рата свој универзитетски позив сматрао је својеврсним посвећивањем. Он спада међу оне који су најчистије и најрепрезентативније представљали ту категорију професора: то је готово потпуно и искључиво посвећивање науци, својој струци и студентима. Он има тај дар који се огледа у строгости према самом себи и другима, са неким елементима преосетљивости. Он је помало старински честит и јако привржен својој породици. Његов глас је, због тога, увек глас мудрих, сталожених, правичних и искусних чије се поруке усвајају, а онда дугорочно исказују као мудре и исправне. Вероватно су му због тога сукцесивно повераване готово све дужности: секретара катедре, председника разних радних тела укључујући Веће и Савет факултета, продекана, декана, проректора и дугогодишњег шефа Катедре јавно-правних наука.

За проф. Паравину везују ме многе успомене. Не могу одолети а да бар две од њих, и ако су дубоко личног карактера, не поменем и овом приликом. Не могу, зато што су се оне трајно урезале у моје сећање и оставиле дубоког трага и на нека моја схватања и понашања у вези са универзитетским животом. Оба су из студентских и асистентских дана, када се и формирају наша свест и наша схватања о улози и функцији универзитетског професора.

Као наставника упознао сам га давне 1969. г., као студент који је слушао његова предавања из Радног права. Био је млад доцент, изузетно висок и витак и, како су шапутале моје колегинице, леп професор. Његова предавања увек брижљиво и студиозно припремана била су жива и сугестивна, информативна и едукативна и увек привлачна за студенте. Све је то било поткрепљено сјајним примерима из праксе и примереним скаскама

29