Радно и социјално право
ва је започео универзитетску каријеру да би наставничко звање стекао одбраном докторске дисертације која је за свој предмет имала право на рад, 1956. године. Он је изучавао право на рад повезујући га увек са конкретним друштвено-економским односима одређених друштвених заједница, истичући да су претпоставке његовог остваривања како одређени односи, тако и остваривање других права. Проучавао га је увек у склопу других економских и социјалних права истичући да је оно резултат борбе радничке класе која је била, како он каже, органски део опште борбе радничке класе за демократска права. У вези са његовим бављењем проблемима истраживања права на рад у реферату за избор у звање ванредног професора пише: “значај Деспотовићевих радова у области истраживања проблема права на рад је у томе што она представљају знатан допринос новој радној теорији у обради једног тако деликатног, сложеног и тешког проблема као што је проблем права на рад и његово остваривање у пракси". Но, и после докторирања проф. Деспотовић и даље истражује ову тему обогађујући литературу из ове области новим радовима. Проф. Деспотовић се бавио и правима незапослених, како у свету, тако и код нас. Посебно је проучавао системе старања о незапосленима истичући, при том, да старање о незапосленим лицима представља такву друштвену делатност која је усмерена на предузимање одговарајућих мера да се лицима која нису запослена, а желе да раде, омогући запослење и да им се истовремено помогне у новцу или натури да се одрже за време док им је због незапослености ускраћена могућност привређивања. У расправама о кодификацији радног права проф. Деспотовић истиче да свака кодификација представља шири проблем од првног-техничког и да садржи елементе, економске, политичке, идејне, односно теоријске. Она мора, по његовом мишљењу, да буде огледало развитка права а не само формално-правно систематизација бројних прописа у једно јединствено дело. Но, као што сам на почетку рекао проф. Деспотовић није био, како је то уобичајено да се каже, правник догматичар за кога све почиње и завршава се у правној норми. Он је гледао и видео даље од правне норме испитујући и оне односе из којих је она произашла и односе који се њеном применом успостављају. Поред права, Деспотовић се бавио, као што је већ напоменуто, Социологијом рада. Сматра се једним од утемељивача Социологије рада као
7