Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

времена. Очито је, дакле, неосновано и штетно олако замењивање појмова "делимично радно време" и "скраћено радно време".

Више него разложно истакнути француски професор Радног права Geтата Тлоп-Саеп и његове колеге коаутори истичу да је делимично запосленим или под-запосленим радницима место негде на средокраћи између пуне запослености и пуне незапослености21 . Оваква животно реална систематика у себи садржи јасан вреносни суд због чега се радници, и ако невољно, прихватају делимичног запослења као боље опције у поређењу са потпуном незапосленошћу. Међутим, има случајева када и раднику у потпуности одговара делимично запослење ако мора чувати дете, инвалида, болесног или старог члана породице, или какве друге оправдане околности, а с друге стране терају га економско социјалне прилике да, барем делимично, средства за живот обезбеђује бављењем зависним радом за послодавца кроз делимично радно време. У том смислу се и чл. 9. већ навођене Конвенције МОР-а бр. 175. из 1994. године пледира за предузимање мера како би се олакшала доступност запошљавања на продуктивним пословима са делимичним радним временом која ће задовољити и послодавце и раднике.

Посматрано са становишта мотива за атипично запошљавање делимични или привремено неупоредиво већи број радника, а што се види из цифарских података у бројним истраживањима, се радије опредељује за делимично него за привремено запошљавање. Дакле, на знатно већој цени је сигурност и извесност запослења, па макар и делимичног, него неминовна неизвесност која следи по престанку-привременог запослења.

Радни однос са делимичним радним временом, посматран по трајању, такође се по правилу заснива на неодређено, а изузетно на одређено време, и ту нема никаквих специфичности у поређењу са типичним запошљавањем. С друге стране је баш овом модалитету атипичног запошљавања примерена кумулација радних односа која подразумева стање у коме се налази радник у истовременом радном односу са више послодаваца. С тим у вези је правом допуштена могућност да запослени радник са делимичним радним временом може, за остатак до пуног радног времена, истовремено засновати радни однос са још једним или више послодаваца. Ово стога што је пуно и са њим изједначено скраћено радно време основ за стицање свих права из радног односа, посматраних по врстама и у пуном обиму. Треба још додати само толико да кумулације радног односа, начелно посматрано, нису немогуће ни за раднике већ запослене с пуним радним временом уз ограничења из закона, у ком случају се друго запослење квалификује као допунско уз оно прво као главно (члан 38 Закона о раду Црне Горе из 2003. године).

6) Радни однос на одређено време (привремени)

И овај неспорно атипични модалитет запошљавања јесте изузетак од правила по коме се радни однос заснива на унапред неодређено време ( трајно у релативном смислу речи ). Као изузетак од правила морао би бити рестрик-