Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

в) Други модалишеши ашипичног запошљавања

Како је већ поменуто током излагања о појму и домашају атипичног запошљања, а потом и типологије, други модалитети се сматрају дискутабилним, укључујући и тзв. самозапошљавање за сопствени рачун и кумулацију радних односа. Ако се за полазиште узме појам "запошљавање" у свом редовном значењу као заснивање радног односа унутар кога радник обавља зависни рад за рачун послодавца, са пуним или делимичним радним временом, са унапред неодређеним или одређеним трајањем, онда се дискутабилност других модалитета атипичног запошљавања у значајној мери поједностављује. Тада још остаје потреба да се међусобно што је могуће прецизније разграниче запошљавање на зависним пословима од независног радног ангажовања за свој рачун а што се и до сада радило 22.

Под назначеним претпоставкама релевантним за запошљавање могуће је констатовати да тзв. Самозапошљавање упркос називу под којим се лансира не спада ни у типично, ни у атипично запошљавање схваћено у напред реченом ужем радноправном смислу, већ у радно ангажовање у независном раду за лични рачун. Међутим, то никако не претпоставља умањење његове корисности, па и сврсисходности шире подршке јер се и на тај начин повећава обим радом створених добара и пружених услуга, подиже лични и друштвени стандард на виши ниво, ублажава незапосленост и тд. Исто тако у атипичне модалитете запошљавања не спада ни институт кумулације радних односа, могућих код трајно или привремено запослених радника, са пуним или делимичним радним временом, а о чему је већ довољно било речи.

Слично изложеном ствари стоје и са још неким, мада ретко помињаним модалитетима атипичног запошљавања. На пример, рад код куће радника и рад кућног помоћног особља ( помоћница, неговатељица, бединерка ), без о6зира на неке специфичности организационе или друге природе, припадају или типичном, или атипичном запошљавању, на неодређено или одређено време, са пуним или делимичним радним временом, али не другим модалитетима. Исто важи и за рад припадника самосталних професионалних делатности.

Слично реченом ни обављање привремених и повремних послова не припада запошљавању у ужем изложеном смислу, односно радном односу који се заснива уговором о раду између радника и послодавца. Уместо тога, чак и кад обављање привремених или повремених послова поверава физичко или правно лице са статусом послодавца оно то чини уговором о обављању привремених или повремених послова, односно уговором о делу, а не уговором о раду, и не раднику ( запосленом ) већ "лицу" ( чл. 124-127 Закона о раду ), а стране уговорнице код тих врста уговора су наручилац и извршилац ( посленик ). То су дакле додирне области између радног и грађанског права. Остале дистинкције остају изван правно релевантних

17