Радно и социјално право

др Мирослав Миљковић: КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ И СИНДИКАТ

У нашој правној теорији прихваћен је општи појам колективног радног спора, по коме је то спор између запослених код послодаваца, као колектива, или групе радника или представника радника (синдиката) и послодавца или организације послодаваца, а поводом повреде општих колективних права и интереса а који настају из радног односа. !

У колективном радном спору сукобљавају се заједнички интереси и права запослених или синдиката са интересима и правима послодаваца или организацијом послодаваца. Ти интереси и права морају бити претходно утврђени у закону или колективном уговору, који су непосредно закључили учесници спора или представници њихових удружења.

Нема кокективног радног спора ако на једној страни нису или запослени, као колектив, или група радника или представници запослених (синдикат). На другој страни учесници могу бити појединац (послодавац) или удружење послодаваца. Друго, колективни радни спор може бити само ако су повређена права и интереси целине, односно колектива али не било који, већ они који су везани за радне односе запослених, односно права која запослени имају на раду или у вези са радом. Појединачна права и интереси не могу уопште бити предмет колективног радног спора.

МИРНО РЕШАВАЊЕ СПОРОВА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ

Мирно решавање спорова до којих долази између запослених (радника) и послодаваца је и предмет разматрања Међународне организације рада (МОР) која је и донела Препоруку број 92 о добровољном помирењу и арбитражи. Основни принцип од кога полази Препорука (параграф 1) је да се спорови решавају добровољно а други је, да је циљ решавања превентиван, односно да се предупреди спор.

Стране у спору исти добровољно прихватају, без принуде са стране, својом вољом и у циљу мирног решавања спора између њих, избегавајући класичне форме.

Препорука (параграф 2) предвиђа оснивање организма (комисије или неког другог тела) на мешовитој основи, састављених од једнаког броја учесника у спору а са циљем „предупређења“ и решавање спора између послодавца и радника. Њен смисао је у превентивном деловању, у отклањању оних узрока који могу да доведу до сукоба.

''О појму колективног радног спора види ближе:

а) А. Балтић-М. Деспотовић: Основи радног права Југославије, Београд 1968, стр. 320.

6) P. Пешић: Радно право, Београд 1968, стр. 234.

в) Руди Коавски: Уџбеник деловнега права и соиналиега заваравања, Љубљана 1961, стр. 90. г) П. Јовановић: Радно право, Београд 2003, стр. 378.

Д) С. Бајич: Основи радног права, Београд 1937, стр. 160.

22