Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО чивање јавности, тј. огашавање потреба за извршиоцима и законска обавеза послодаваца.“

Због постојања наведених суштинских разлика егзистирајућих у садржини појмова зараде и добровољности у случају рада професионалних спортиста не постоје сва неопходна обележја два битна елемента радног односа, па тиме ни сам класичан радни однос. На тај закључак указују и непостојање одређених небитних карактеристика класичног радног односа у случају радног ангажовања професионалних спортиста, учешће трећих лица, односно субјеката (спортске асоцијације) приликом заснивања радног односа, његовог трајања и раскидања, и апсолутно искључење јавности приликом заснивања радног односа.

На основу наведеног сматрамо да се може доградити, у бити исправно становиште, да професионални спортиста заснива радни однос са спортском организацијом што представља општеприхваћено правно становиште које је, како смо раније навели, уграђено и у наш важећи Закон о спорту“ Међутим, по нашем мишљењу ту се ради о специфичном радном односу – атипичном (флексибилном) радном односу који је, између осталог, настао као последица процеса и трансформација у садржини у правцу приближавања, а у извесним елементима и изједначавања појмова радног односа и флексибилних облика рада, поготову о домену акцесорних права из социјалног осигурања.

Подсетићемо да, за разлику од радног односа професионалних спортиста, класични радни однос подразумева: улогу само два субјекта – послодавца и радника који, по правилу, уз одређене услове може да напусти посао кад обезбеди бољи посао, односно по својој вољи; постојање свих осталих елемената радног односа у пуној својој садржини; могућности испуњења радног стажа. односно радног века;.

Из наведеног произилази да флексибилни радни однос професионалних спортиста чини основни део садржине радног ангажовања спортиста (редовна оброчна примања спортиста на основу којих они обезбеђују основну егзистенцију и оставарују права из области социјалног осигурања), а постоји и други део, вредносно већи, који има искључиво облигационоправне елементе. Тај део садржи право на уговорени износ који, приликом потписивања уговора, спортиста добија да би засновао радни однос са спортском организацијом и премије које представљају износ који спортиста добија само у случају остварења одређених резултата и из којих по правилу не произилази повећање социјалних права спортиста, већ се само повећавају чисти приходи спортиста уз стварање одређених фискалних обавеза на страни послодавца.

Треба напоменути и самосталне спортисте који представљају огромну мањину међу професионалним такмичарима (боксери, тенисери и др.) чији радноправни положај може да се посматра као приближан статусу који имају

Тако је одредбом члана 9. нашег ранијег Закона о радним односима (важио до 2001.) била, између осталог, предвиђена обавезност оглашавања слободних радних места. ‘ У Види чл. 9. став 1 тог Закона.

35