Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

уз напуштање тезе о "саморегулативи" тржишта. Сем тога, промовише се борба против незапослености, посебно младих, увођење нових технологија уз појачане мере безбедности на раду.

Следећи корак у јачању социјалне политике и оквира радног и социјалног права представља Мастрихтски уговор, тј. Уговор о ЕУ из 1992. године. Овај Уговор означава нови период "социјалне интеграције" између земаља чланица Заједнице. Заправо, не напуштајући "стари концепт" јединственог тржишта и економског просперитета, наглашава се потреба формирања "наднационалних институција социјалног карактера". У том смислу, закључен је Споразум, између држава чланица (са изузетком Велике Британије), о социјалној политици, на темељу којег је донесено више директива из области радног права.

Као што се види, почетком деведесетих година ЕУ карактерише стање разуђених правних оквира за вођење јединствене социјалне политике. Овакво стање није могло дуго да потраје. Зато је Европска комисија 1993. године, доношењем Зелене књиге о социјалној политици и 1995. године Средњорочним социјалним акционим програмом, заправо, изашла пред европску јавност са интегративним мерама у примени фундаменталних принципа у социјалној сфери. Такође, Европска комисија се посебно обратила 1995. године Белом књигом земљама Централне и Источне Европе ради њихове припреме за придруживање и интеграцију у ЕУ.

Коначну консолидацију оквира социјалне политике ЕУ и механизама за њено вођење, обезбеђује Амстердамски уговор из 1997. године.“ У чему се та консолидација огледа 7 Прво, утврђивањем циљева социјалне политике сходно циљевима предвиђеним у Европској социјалној повељи, овим Уговором се успоставља јединство и кохерентност те европске политике. Друго, уградњом Споразума о социјалној политици у Уговор о ЕУ, Амстердамски уговор битно доприноси и укидању дуализма правних аката у вођењу социјалне политике. Треће, консолидација се обезбеђује и дефинисањем заједничке одговорности ЕУ и свих држава чланица око извесних приоритета. Приоритети су: (1) социјална политика представља заједничку одговорност ЕУ и свих

18 ; Ступио на снагу 1999. године, пошто га је ратификовало свих тадашњих 15 држава чланица ЕУ. 23