Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

та. Држава и појединац немају код двостраног управног акта једнак положај. Воља државе је виша воља од воље појединца (нема једнакости воља), тако да не постоји равноправност воља. Међутим, иако не постоји равноправност воља, постављење без пристанка кандидата не може се остварити, тј. акт постављења не може да произведе дејство. Ово схватање према коме је акт о постављењу састављен од две неједнаке воље: воље јавне власти (која је јача и припада држави) регулисане правилима јавног: права и воље приватне (која је слабија и припада појединцу) регулисане правилима приватног права је, такође, критиковано. Према П. Стојанову немогуће је "сложити у једно две неједнаке воље подвргнуте различитим режимима. Отуда или ће се ова теорија развити у теорију уговора или у теорију једностраних аката, где би пристанак био само услов". Ова теорија не може да објасни отпуштање, ако се однос заснива на двостраном акту истанца, то треба да се види и код отпуштања (Ђ. Тасић). Међутим, Јелинек је сматрао да је конструкција двостраног управног акта боља од конструкције јавноправног уговора. Ово из разлога што уговор претпоставља једнакост воља. Она, с друге стране, избегава једностраност конструкције обичног управног акта, а која запоставља вољу појединца. Чини се да се у основи ове теорије налазе елементи уговорне теорије.

Овој групи схватања се приклања и Н. Стјепановић. Овај писац износи став да је акт о пријему једног лица за јавног службеника изразит акт-услов. Ово из разлога што се њиме општа правна ситуација примењује, протеже на одређена лица. Међутим, овај писац сматра да акт о постављењу, с обзиром на начин његовог: постанка (по формалном елементу), није једностран. Он овај став потврђује тиме што указује да без пристанка нема службеничког односа, тј. нема дејства акта о постављењу. Нејављање на дужност значи одсуство пристанка за ступање у одређену службу. Лице за које је донето решење о постављењу ако се у прописаном року не јави на дужност сматра се као да није ни постављено. Нејављање на дужност не значи напуштање службе, него се сматра као да лице није ни постављено. У својој бити нејављање значи одсуство пристанка за ступање у одређену службу.

Акт о постављењу, по Стјепановићу, није уговор јер нема различитости предмета аката. Оба субјекта хоће примену опште правне ситуације на одређено лице. Међутим, циљ страна је различит, државни орган хоће да добије службеника а кандидат да постане слу-