Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

тим и чиновничка служба постоји, као једна установа објективног права. Због тога ако лице жели да ступи у њу има само да изјави да ли жели да ступи у њу. Она је законски дефинисана и о њој се не може погађати са управном влашћу. Према томе, он не би могао уговорити измене законом, на општи начин, утврђеног статуса. Поставља се питање каква је природа акта на основу кога се успоставља однос између чиновника и државе. Јовановић прихвата становиште П. Лабанда и Г. Јелинека који су тврдили да се однос између државе и чиновника заснива на јавноправном уговору. Он брани ово становиште тако што износи аргументе против становишта писаца који сматрају да се овај однос заснива на једностраном акту, на управној наредби. С. Јовановић истиче на наредбе које су издате по претходном пристанку лица, коме су упућене, нису наредбе. Самим тим, што управа не може никога учинити својим органом без његове воље, правни однос, закључује Јовановић, између ње и њених органа мора се заснивати на њиховом међусобном споразуму, тј. на њиховом међусобном уговору. Даље, указује да чиновник јесте потчињен управној власти али и на то да он у тај однос ступа добровољно и да може оставком да изађе из њега по својој вољи. Што се тиче равноправности уговорних страна овај писац истиче да она значи да при закључивању уговора једна стране не може своју вољу наметнути другој, али и да то не искључује могућност да се једна страна својом вољом обавеже на извесну потчињеност према другој. Као што у приватном праву има уговора о служби, тако га може бити и у јавном праву. На аргумент да управна власт нема о чему да преговара са чиновником из разлога што су сва права и обавезе утврђене законом, Јовановић наводи да има и других уговора између управне власти и појединца код којих је садржина унапред дата законом. Као пример наводи уговоре који се закључују са поштанском и железничком администрацијом. Из чињенице да је чиновнички положај регулисан законом не произлази да је при регулисању односа између државе и чиновника воља државе претежнија, Законом је, каже овај писац, чиновнички положај регулисан само апстрактно. Међутим, кад у пракси треба одређено лице довести у тај положај, воља тог лица, истиче Јовановић, вреди колико и воља државе. Држава не може никога "преко његове воље начинити чиновником". Јовановић указује да противници Лабанд-Јелинекове теорије не воде рачуна о разлици која постоји између ступања у државну службу и постављења на одре-

36