Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

ва помоћу наведеног правилника. Дакле, послодавац не може приступити доношењу програма решавања вишка запослених пре него сто на законит начин, тј правилником не утврди који је то број запослених и који у наредном периоду неће бити упослен, односно који је то број запослених који це у новонасталим околностима бити довољан за рад код послодавца. Такође, анализирајући друге одредбе закона о раду (члан 155 став 1 тацка 1,3 и 5), може се са сигурношћу закључити да је наведени правилник законит правни основ за утврђивање вишка запослених и решавање њиховог радноправног положаја.

ТУ. Седамдесетих година двадесетог века донета је Директива 75/129 ЕЕЗ (од 17.02.1975, донета је као саставни део Социјално акuujckor mporpama 1974-1976 roy; sume: Blanpain, R, Labour Law and Industrial Relations of the European Community, Kluwer, Deventer 1991). Циљ доношења Директиве је стварање претпоставки које би омогућиле да се прописи о колективном отпуштању у државама чланицама Европске заједнице што више уједначе, односно да на приближно истоветан начин регулишу ову и те како сложену материју индивидуалног радног права.

Према неким ауторима доношење наведене Директиве је касно учињено, јер многобројни случајеви из судске праксе Европског Суда Правде на то несумњиво указују, о чему ће се касније писати (aymopu Blainpain-B,R, European Labour Law, Kluwer, 1999; SchmidtS.M., Das Arbeitsreht der Europaischen Gemeinschaft, Nomos Verlag,Baдет-Вадет, 2001- истичу да је главни повод за доношење ове директиве био случај АКЗО-ради се о Холандско - немачкој мултинационалној компанији која је у поступку реструктуирања за циљ, између осталих питања, предвидела и колективно отпуштање 5000 запослених, циљ доношења ове директиве је и уравнотежени социјални развој унутар Европске заједнице).

Касније, почетком деведесетих година донета је знатно потпунија Директива 92/56 ЕЕЗ (од 24.06.1992), а након тога донета је Директива 98/59 ЕЗ (20.7.1998. год.) која доста детаљније уређује колек-

тивно отпуштање запослених у односу на раније донете директиве (које на основу члана 100 Уговора престају да вазе).

Осим Директиве 98/59Е3, колективно отпуштање регулисано је и Повељом Заједнице о основним правима радника и Повељом о 51