Радно и социјално право
Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права
хваћен приватни здравствени сектор. Права пацијената који здравствену заштиту остварују у приватном сектору су озбиљно угрожена. Постоје бројни и нагомилани проблеми у раду са пацијентима. Проблеми су евидентни још пре почетка рада приватних ординација јер им ни регистрација није на закону заснована. Приватне ординације регистроване су као приватне радње. Велики проблем јесте евиденција пацијената и протоколи који се не воде или се неуредно воде. Наплаћивање услуга здравствене заштите, односно ценовници по којима се врши наплаћивање не подлежу било каквој контроли. На њихову примену не даје сагласност ни министарство здравља нити републички завод за здравствено осигурање. Наплаћени износи пацијентима, на име цене за пружену услугу здравствене заштите су најчешће веома велики и без доказа тј. без признанице о извршеној наплати.
Очекује се да ће нови Закон о здравственој заштити решити питање заштите права пацијената у приватном сектору.
Заштита права пацијената у здравственом систему Србије је у почетној фази развоја. Иако још увек није законом регулисана, извесни резултати су постигнути. Иницијатива за помоћ пацијентима у остваривању њихових права потекла је од стране државе. Министарство здравља, у складу са документом Владе Републике Србије "Здравствена политика Републике Србије" донело је одлуку о увођењу послова Заштитника пацијентових права од октобра 2002. године, али само у државном здравственом сектору.
Отпочињање спровођења заштите права пацијената било је неопходно због нагомиланих проблема у здравственом систему, због све чешћих лекарских грешака, због непрофесионалног односа према пацијентима, због самовоље појединаца и непоштовања закона. Узор Србији су биле земље Европе у којима је заштита права пацијената већ имала значајне резултате, законску регулативу и подужу традицију. Као и у већини земаља Европе, а посебно у земљама Скандинавије, Енглеској, Шпанији и Грчкој иницијатива за помоћ пацијентима дошла је од стране државе. У Србији не постоји развијен систем заштите права пацијената, а недостаје и искуство у овој области. Закони о здравственој заштити и здравственом осигурању донети су 1992. године. Они су претрпели бројне измене и допуне, а донета су и многа подзаконска акта из ових области, али европски стандарди заштите права пацијената у законској регулативи нису постигнути.
577.