Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

султација пре него сто се од стране послодавца донесе одлука да се приступа изради програма о вишку запослених.

Директива не предвиђа изричито санкције које це бити примењене у случају неспровођења поступка информисања консултација. Сматрамо да то питање треба регулисати прописима државе чланице.

Осим обавезе према представницима запослених, послодавац на основу чл. 2 став 3 директиве има обавезу да надлежној јавној власти достави писану одлуку о разлозима за колективно отпуштање и о критеријумима које ће применити приликом селекције радника који це бити колективно отпуштени. Директива одређује и рокове о којима се испуњавају обавезе послодавца према јавној власти, с тим сто ти рокови на основу прописа државе чланице могу бити кориговани.

Посебна ситуација настаје за послодавца ако се донесе судска одлука о престанку његовог рада. Према директиви, државама чланицама даје се право да националним прописом регулишу какве обавезе према јавној власти постоје за послодавца. Наиме, поставља се питање да ли је послодавац увек дужан да о судској одлуци обавештава јавну власт, односно да ли ће исту обавестити тек на њен захтев.

Сматрамо да националним прописом треба предвидети сигуран систем обавештавања јавне власти и у случају да је судском одлуком онемогућен даљи рад послодавца.

Радници који су колективно отпуштени, након колективног отпуштања имају право на: плаћено време док траже нов посао или док се школују ради преквалификације, право на отпремнину као и права на основу прописа о запошљавању, здравственом, пензијском и инвалидском осигурању.

* ж

Од самог оснивања Европске економске заједнице доношени су прописи којима се гарантовала минимална заштита радника. У почетку, прописима је регулисана техничка заштита на раду, касније ствара се секундарно право односно доносе се прве директиве које регулишу социјалну заштиту на раду. Директиве су прописивале минимални