Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

колективног отпуштања, поступак у коме до пуног изражаја долази начело трипартизма. Према директиви настају бројне обавезе послодавца почев од информисања, консултовања, саветовања са представницима запослених, обавештавања јавне власти у писаној форми о колективном отпуштању па до обезбеђивања компензацијских права.

Захваљујући ставовима Европског суда правде са великом правном извесношћу је одређен појам естаблишмента ("дела предузећа") који је одређен као комунитарни концепт и захваљујући томе обезбеђује се уједначена примена одредби директиве које се односе на обавезу послодавца у поступку информисања и саветовања представника запослених, а што је од нарочитог значаја код односа зависног и владајућег друштва у погледу обавеза које за њих настају код спровођења поступка колективниог отпуштања.

Информације о намери да се приступи колективном отпуштању морају се дати пре самога отпуштања коме мора претходити динамичан поступак саветовања и предузимања низа других обавеза од стране послодавца у разумном року који мора бити правовремен.

Садржина директиве, њено стварно и персонално дејство као и изузеци њене примене, даје минималне гаранције да се колективном отпуштању мора прићи озбиљно при чему комунитарни радни стандарди не могу ометати процес реорганизације послодавца јер би у супротном то био акт који се не би економски и правно могао бранити. Намера доносиоца директиве јесте неометан процес развоја послодавца уз пружање довољно гаранције које имају за циљ ублажавање последица које неминовно настају поводом колективног отпуштања. Стога, сматрамо да садржина директиве делимично омогућава заштиту права радника и да постоји потреба за њеном изменом.

Анализом одредаба Закона о раду Србије ("Службени гласник РС", бр. 24/05) који се односе на вишак запослених (чл. 153-160) можемо закључити да законодавац није дао дефиницију колективног отпуштања естаблишмента, минималног броја запослених да би се могло говорити о колективном отпуштању и др. Сматрамо да је у наредним изменама Закона о раду Србије нужно да се ови појмови дефинишу из два разлога: први, у Србији су евидентне бојне организације послодаваца другим правним прописима ствара се повољна клима за страна улагања велики број радника остаје без посла; други,

61