Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

жава обезбеђује социјалну сигурност грађанима који су неспособни за рад, а немају средства за издржавање" (чл. 39, ст. 2).

Устав РС прокламује начело забране дискриминације и слободе рада. Начело забране дискриминације Устав изражава тако што прокламује: "Грађани су једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вероисповест, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање или које лично својство" (чл. 13). У погледу начела слободе рада, Устав: "Јамчи се слобода рада, слободан избор занимања и запослења и учешће у управљању. Свакоме је, под једнаким условима, доступно радно место и функција" (чл. 35, ст. 2). Начело слободе рада штити се Уставом тако што се предвиђа да је је "забрањен принудни рад" (чл. 35, ст. 3).

Устав прокламује и право на рад — "свакоме је под једнаким условима доступно свако радно место и функција" (чл. 35, ст. 2). У циљу остваривања права на рад, устав предвиђа да "држава, мерама развојне, економске и социјалне политике, под једнаким условима, подстиче повећање економског и социјалног благостања грађана" (чл. 55, ст. 2). Поред тога, право на рад се штити пошто Устав предвиђа да "запосленима може престати радни однос против њихове воље, под условима и на начин утврђен законом и колективним уговором." (чл. 35, ст. 3). А у случају привремене незапослености, Устав "јамчи, под условима утврђеним законом, право на материјално обезбеђење за време привремене незапослености" (чл. 36, ст. 2).

Устав јамчи и "право запосленог на одговарајућу зараду" (чл. 36, er. 1).

У погледу колективних права радника, Устав "јамчи слободу. синдикалног и другог организовања и деловања и без одобрења, уз упис у регистар код надлежног органа". (чл. 44, ст. 1). Премда устав не јамчи експлицитно право на колективно преговарање, ово право је ипак уставом признато, пошто устав на више места упућује на колективни уговор, као општи акт којим се уређују одређена социјална права. Тако, Устав РС прокламује да су "својина и рад основе управљања и учешћа у одлучивању" (чл. 58, ст. 1), а да "запослени управљају у друштвеном предузећу и учествују у управљању у другим врстама предузећа и другим организацијама у којима раде, односно у