Радно и социјално право
Др. Боривоје Шундерић: ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА
Упоредо са друштвеним развојем, а нарочито техничко-технолошким, нужно се одвија процес старења права.
Према критеријуму непосредне остварљивости, тј. могућности практичне заштите ова права могу се поделити на основна (уставна) и законска права. Основна права су она права која су непосредно остварљива, а самим тим стабилна и стварна. Она су утврђена уставом и по правилу са негативно дефинисаним захтевом. Законска права су она права која немају карактер основних права и која су утврђена законом, било на основу налога уставотворца било на основу воље законодавца. Ова права према неким схватањима, у теорији нису стална и стабилна. Ово због тога што законодавац може по својој вољи да их укида у зависности од оних истих околности због којих их је увео у систем (престале да постоје) или због утицаја њихових околности.
I СПОРОВИ О ПРАВНОЈ ПРИРОДИ
Мали је број држава данас у свету које нису бар нека од економских и социјалних права унеле у своје уставе било у форми програмских начела или принципа социјалне политике или у форми минималних стандарда. Неки писци указују да је то извршено под утицајем социјалистичке мисли и уставне праксе а и стања међународних извора о људских правима.“ Ова права су, такође, предмет регулисања међународних аката и то како акта универзалног карактера тако и аката регионалног карактера. Према томе, извршена је њихова конституционализација и интернационализација.
Међутим, у вези њиховог уношења како у уставе тако и у међународне акте (посебно у општу декларацију о правима човека) настали су спорови око тога да ли ова права, поред грађанских и политичких, треба да буду предмет регулисања ових аката и да на тај начин добију конституционалну и међународну заштиту. Економска права (из рада и по основу рада) и социјална права су оспоравана тако што се за њих сматрало да нису људска права у правом смислу речи, него неки “сјајни идеали који ће можда једног дана бити и остварени.“ Сгапзкоп каже да се под људским правима не могу сматрати свеопшти захтеви за људским олакшицама као што је социјално осигурање и плаћени годишњи одмор. Он додаје да су овим захтеви, и још неки други, дивни као идеали, али наглашава да идеал припада једној сасвим другачијој логичкој категорији а не праву.“ По неким писцима ради се о правима која се законом дају али се не јамче.
Насупрот овим правима лична и политичка права настала су ради заштите појединца од државне власти. Она су извојевана у борби за ограничење власти у корист слободе појединца. Њима се, дакле, обезбеђује слобода поје-
7 Др Д. Стојановић, ор. ск.., стр. 137. °8 Mauric Cranston, op. cit., str. 33.
14