Радно и социјално право

Др. Боривоје Шундерић: ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА

стичкој теорији везује. Исто тако као што предузетник не може без радника, тако ни радник не може без предузетника. Приватна својина јесте правна основа која обезбеђује личну предузимљивост. Она више не служи личним интересима групе, него целом друштву и зато она мора бити ограничена и стављена у службу општих интереса,

Мења се дакле, пре свега, начин гледања на привредне односе. Док либерално-правни начин посматрања у овим односима види само приватна лица и њихов интерес а јавноправни односно друштвени интерес маргинализује, дотле солидаристички концепт друштва мења приступ основним инструментима привредног живота. Одузима се приватној својини и општој слободи уговарање ранији природноправни нимбус неприкосновености.“' Правни пореци полазе с гледишта да власништво, не само да овлашћује, него и да обавезује. То значи да његова примена не служи = приватним интересима сопственика, него и општем интересу, добру.“

Одбацивање и оспоравање правних вредности ових права, због њиховог позитивног статуса, у односу на негативни статус, који имају грађанска и политичка права, губи на значају не само у контексту претходних излагања, него и са аспекта што и у каталогу класичних права постоје права “која превазилазе негативни статус" (право на активно и пасивно бирачко право, право на приступ јавним службама, право на информисање, право на процесну заштиту и друга права). Критичари уношења економских и социјалних права у уставе и међународне акте без потребе преувеличавају разлике између ових права, с једне стране, и политичких и грађанских права с друге стране, него што она стварно постоји.

Многа економска и социјална права су комплементарна са грађанским и политичким правима [ нпр. право на неповредивост стана (лично право) не значи ништа без право на стан (економско-социјално право); право вршења рада, делатности претпоставља право на образовање (ово право се у неким уставима па и у литератури не сврстава у економска и социјална права) и право на живот претпоставља право на материјално издржавање и др.] . Гарантовање ових права не води слабљењу основне идеје права човека, већ, напротив, њеном јачању. Неки писци упозоравају да критичари ових права: “заборављају да социјална права потпомажу стварну реализацију осталих личних права и да без њих ова права не значе ништа.“ Тако Маџпсе Рцуегсег (Морис Диверже) истиче да је основна вредност ових права да обезбеде свим грађанима материјалне услове којим се омогућује вршење других јавних права и слобода". И други писци стоје на овом становишту сматрајући да су ова права неодвојиви садржински део примене грађанских и политичких права“ Уживање гра-

4 Др Јован Ђорђевић, Уставно право, Београд 1975. год., стр. 53; др Драган М. Стојановић, Љ1а, op. cit., crp: 139.

47 Др М. Лановић, Увод у правне науке, Загреб 1934. год., стр. 378.

“8 Tid.

42 Војислав Коштуница, ор. с!., стр. 34.

°° Mauricie Duverger, Element de droit institutionis politique et droit, constitutionales, op. cit.