Радно и социјално право

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

сти, права и обавеза. Постулат правде указује на захтев за једнакошћу у расподели. Али, не ради се овде о апсолутној једнакости свих према свему. Једнакост није имуна на разлике. Захтев за једнакошћу, садржан у идеји правде, претпоставља извесне релевантне критеријуме и условљавајуће околности по којима ће се једнакост вредновати“ Ако ово пренесемо на терен радних односа, то значи да радно право утврђује наведене "релевантне критеријуме и условљавајуће околности" по којима се врши расподела "терета и користи", односно права и обавеза запослених и послодаваца, па и у вези са расподелом новостворене вредности на профит послодавца и зараде запослених. Тако, поменути постулати правде и једнакости обезбеђују радном односу, као правном односу, неопходну интересну резултанту као чврст кичмени стуб који чини радни однос трајним и стабилним.

На другој страни, постоје и људи који имају, свакако, право на живот а немају нити имовине нити су способни за рад. Налазе се у стању социјалне несигурности, односно социјалне потребе и нужде. У овом случају постоје тзв. дистрибутивна или редистрибутивна права (расподела или прерасподела националног дохотка)“, која се обезбеђују преко државног буџета и одговарајућих фондова као социјална права оних лица која нису у могућности да стичу доходак на основу свог рада или капитала. Зато је потпуније ако се говори о односу радног и социјалног права и људских права.

Класична људска права (лична грађанска и политичка) су резултат социјалне и политичке победе грађанске класе у грађанским револуцијама. То је време либералног капитализма, односно либералних економија и држава. Даљи развој либералних економија пратила је и појава социјално-економске поларизације друштва, тј. социјално-економска неједнакост међу људима. На дневни ред долазе радничке, уместо грађанских револуција. Главни мото радничких револуција је социјална правда која у основи подразумева заштиту економски слабијих, односно ублажавање социјалних и економских последица либералне економије. То даље подразумева да својина, људска права и коначно држава морају добити и социјалну димензију. Правни израз те социјалне димензије су

* Tbidem, crp.304. 3 Др Боривоје Шундерић, Економска и социјална права, "Радно и социјално право, бр. 7-12/2005, стр. 10. 10