Радно и социјално право
Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству
il
To је период владавине индивидуалистичке школе према којој држава нема право нити, пак, дужност да интервенише у односе послодавца и радника. Они треба да буду препуштени њима, тј. да их они уређују уговарањем услова рада. Једино што држава треба да обезбеди то је поштовање правила друштвеног (јавног) поретка којима се забрањује употреба у односима појединаца неморалних средстава у виду принуде, преваре и клевете.
У односима послодаваца и радника примењује се поредак на основу закљученог индивидуалног уговора о раду, који је морао бити у складу са тим прописима. Мото индивидуалистичке школе јесте да држава треба да пропише правила међусобног понашања појединаца, којима треба да се спречи сваки облик неморалног понашања и да се тако понашање кажњава. Она не сме да се ставља ни на једну ни на другу страну, а самим тим ни да утиче на исход. Стране треба међусобно да се боре и да то што остваре у такмичењу (утакмици) буде резултат искључиво њихове способности. Држава не сме помагати слабију страну јер би тиме она добила оно што не би могла сопственим активностима да оствари, а тиме би се наносила штета послодавцу и друштвеном поретку. Међутим, прави поредак је већ био на штету радника самим тим што је он стављен у неповољнији положај, а послодавац као моћнија страна у повлашћенији положај. Организовањем и претњом обустава рада они су могли да обезбеде побољшање свог положаја.
IV
У првој деценији (средином ХЛТХ века) ситуација се мења, тако што држава почиње да интервенише у радни однос доносећи норме когентне природе које се индивидуалним уговарањем нису могле ставити ван стране, тј. послодавац није могао избећи њихову примену. До овога је дошло због последица које је приватно-правни метод регулисања радних односа, који се заснивао на наметању услова рада од стране послодавца, проузроковао у процесу коришћења радних способности радника на здравље и радну способност. Наиме, убрзо је схваћен значај радних способности грађана за опстанак и развој једне државе. То је утицало да је њихово коришћење постепено подигнуто на ранг националног интереса. Није само била у питању заштита радника од ниске најамнине од које је зависио буквално његов живот, него и подизање потомства, а то,
32