Радно и социјално право
Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству
индивидуалних радних односа уставима се признају и колективна радна права. Државна улога је јача не само на пољу регулисања рада, него и на пољу остваривања заштите права.
VI
Уставним методом се конституишу колективни субјекти радног права: државни органи, синдикат, раднички одбори, повереници, представници радника и др. Овим уставима су ударени темељи трипартиције у регулисању и функционисању радног односа. Радно право постаје израз компромиса социјалних снага тј. представника капитала, рада и власти. Крајем ХТХ, а нарочито у ХХ веку је отпочео процес интернационализације економских и социјалних права везан посебно за настанак Међународне организације рада. Тако, поред националног радног права, које се ствара и развија у оквиру једне државе, настаје и међународно радно право.
2. УСТАВ КАО АКТ РАДНОГ ПРАВА
I
Устав је основни акт изградње радног права па самим тим и акт који у својој структури садржи и норме радног права. Радно право, поред уставних норми, чине и норме које се налазе у другим актима који регулишу рад у служби другог лица. Према томе, норме радног права су инкорпорисане у различите акте и изграђују се различитим методима, а оно што их обједињује у једну правну целину (грану) јесте предмет регулисања.
Радно право, као грана права, има у уставу један свој део и то најзначајнији део норми. Зашто је овај део најзначајнији" Одговор на ово питање може се дати на основу анализе односа између уставних норми радног права и норми радног права које се налазе у другим актима.
Разматрање односа уставних норми радног права и других норми радног права осветљава значај устава као акта претходног и оригинерног регулисања рада (које није вршено угледањем на друге норме тј. под утицајем других норми) и односа по основу рада за изградњу радног права као једне посебне гране права, с једне стране, и значаја норми радног права као система норми секундарног регулисања односа на раду и
34