Радно и социјално право

Мр Зоран. М. Радуловић: НЕКИ ПРОБЛЕМИ У ИСКУСТВУ ПРИМЕНЕ ..

2. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О ПРАКТИЧНОМ АСПЕКТУ ПОСТУПКА МИРЕЊА И АРБИТРАЖЕ

Када се посматра практична страна поступка који је регулисан важећим Законом о мирном решавању радних спорова Републике Србију (“Службени гласник. Републике Србије" бр. 125/2004), мора се узети у обизир да је овакав начин решавања радноправних конфликата сасвим нови институт у правном систему наше државе и да, стога није неочекивано појављивљње низа конкретних правних проблема у пракси. Ипак, већ на почетку се може дати општа оцена да је у Србији успостављен општи систем радноправних мера и поступака којима је, на правно заокружен и конзистентатан начин дефинисан институт мирног решавања радних спорова.

Наиме, упркос томе што се ради о веома кратком временском периоду, (иако је Закон о мирном решавању радних спорова донет крајем 2004. године, може се узети да је његова конкретна примена почела тек маја 2005. године, јер су се тада стекли услови за почетак рада након избора арбитара-миритеља и остварењем других предуслова за предметну делатност) стотине, па и хиљаде окончаних предмета сведоче о друштвеној оправданости потребе за постојање, па тиме и законским уређивањем питања мирења и арбитраже. Дакле, објављивањем листе арбитара-миритеља у Службеном гласнику Републике Србије остварен је први практични корак у циљу омогућавања мирног решавања радних спорова. Тиме је, на јаван начин отворена могућност избора лица која могу решавати индивидуалне радне спорове (од стране заинтересованих страна), односно наступати у својству миритеља у колективним спорним питањима.

Када се пође од тога да је законом предвиђена јединствена листа арбитара миритеља долази се до првог питања. Да ли је било целисходније да постоји посебна листа лица која ће решавати индивидуалне радне спорове, а посебна за миритеље који ће учествовати у решавању колективних радних спорова Наиме, у многим упоредноправним системима арбитри се именују из реда дипломираних правника са искуством, а миритељи могу бити и лица која нису правне струке, али имају искуства и способности (која се стичу и едукацијом на разним специјалистичким курсевима и семинарима) неопходна за посредовање у случају настанка конфликата између послодаваца и организација запослених (синдиката).

Као највећи проблем који се код нас јавља и у случају мирења и код арбитраже, може се оценити неповерење страна у спору у непристрасност поступања арбитара односно миритеља. Овде се одмах мора дати додатно објашњење. Hanме, не ради се о неповерењу у личности лица са листе већ, рекло би се о системском проблему везаном за положај саме Агенције за мирно решавање радних спорова. Тако, сама чињеница да се просторије агенције налазе у згради Владе, као и начин избора директора који има значајну улогу у предметним поступцима, изазива нпр. одређене, на први поглед, оправдане недоумице потенцијалних учесника мирног решавања радних спорова (примерице код синдиката запослених у