Радно и социјално право
Бојан Урдаревић: АРБИТРАЖА ЗА ИНДИВИДУАЛНЕ РАДНЕ СПОРОВЕ У ...
Т АРБИТРАЖНО РЕШАВАЊЕ ИНДИВИДУАЛНИХ РАДНИХ СПОРОВА У СРБИЈИ
1. Покретање поступка пред арбитражом
Поступак мирног решавања индивидуалног радног спора покреће се подношењем предмета Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова (у даљем тексту Агенција). Предлог за покретање спора може да поднесе свака страна појединачно или обе заједнички.
Предмет за покретање поступка је строго формалан, подноси се у писаном облику и мора да садржи одређене елементе предвиђене законом. Уз предлог доставља се и документација везана за предмет спора и име сведока ако их има.
У случају да предлог за покретање поступка подноси само једна странка у спору, Агенција је дужна да предлог и документацију достави другој страни са позивом да се у року од три дана изјасни да ли прихвата мирно решавање спора.
Закон не уређује да ли изјашњавање друге стране треба да буде изричито или прећутно. По нашем мишљењу, друга срана треба да се изјасни у року од три дана да ли прихвата мирно решавање спора али ако се протеком рока не изјасни, њено ћутање треба схватити као неприхватање мирног решавања спора.
2. Принцип добровољности при решавању спорова
И запослени и послодавац су слободни да покрену поступак за мирно решавање спора. Они према Закону поступак не морају да покрену, већ се свака страна опредељује за покретање спора имајући у виду пре свега изглед на успех у спору. Добровољност значи сагласност и једне и друге стране да се учествује у радном спору. Без те сагласности нема мирног решавања радног спора пред Агенцијом, већ се он може решавати на неки други начин.
3. Одређивање арбитра
Ако се поднесе предлог за покретање поступка пред Агенцијом, учесници у спору треба да одреде арбитра.
Према члану 12. Закона арбитра споразумно одређују стране у спору и то у свом заједничком предлогу. Ако предлог није заједнички поднет, већ је појединачни, онда страна која је поднела такав предлог је дужна да у року од три дана одреди арбитра рачунајући од дана када је прихватила предлог за мирно решавање спора.
Законску норму треба разумети тако да ако је поднет заједнички предлог, онда у свом предлогу стране у спору треба да одреде арбитра. Саставни део заједничког предлога је име арбитра. Овде нема рока.
30