Радно и социјално право

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

вољили потребе праксе за аутономним регулисањем услова рада. Колективно преговарање на нивоу послодавца често изостаје из три разлога. Прво, непостојање респектованог синдиката. Није редак случај да су синдикат и синдикални активисти превише "кооперативни" са послодавцем и да представљају само "тампон зону", која треба да амортизује притиске и захтеве радника усмерене ка послодавцу.

Друго, многи послодавци, објективно, нису у стању да испоштују права запослених која су утврђена законом, а камоли да их даље "обогаћују" по принципу "Еамог Јађогет" у својим колективним уговорима. Хијерархија колективних уговора утемељена је, управо, на том принципу. Највећи обим и квалитет права треба очекивати у колективним уговорима на нивоу послодавца. Зато их послодавци "избегавају". Треће, сама законска решења (чл. 3. Закона о раду) омогућују послодавцу да "заобиђе" колективни уговор, односно да га замени својим једностраним општим актом (правилником о раду).

Најбоља превентива наведених актуелних проблема у области синдикалног деловања, те и колективног преговарања, јесте афирмација социјалног дијалога. Социјални дијалог представља предворје за аутономно креирање радног и социјалног законодавства и укупне социјалне политике и јесте најважнији импулс демократизацији индустријских односа. За то постоје и одговарајуће институционалне форме (социјално-економски савети), али и читаву област колективног преговарања треба схватити као простор за афирмацију социјалног дијалога.

Основни проблеми у вези са социјалним дијалогом тичу се дебаланса моћи међу социјалним партнерима и поимања саме улоге и значаја тог дијалога.

Најпре, све оно што је напред речено о синдикалној сцени у Србији и о проблемима у вези колективног преговарања, одраз је, заправо, поменутог дебаланса моћи.

Затим, постоји и проблем приступа социјалном дијалогу. Треба рећи да социјални дијалог даје највеће ефекте управо захваљујући својој ширини, разуђености и демократичности. Он треба да прожима све нивое: од предузећа до националног нивоа. Сем тога, иако се назива "дијалогом",

12 ‘ У вези са тим види наш рад: Питање супституције колектовног уговора општим актом послодавца, "Радно и социјално право", бр.1/2003.