Радно и социјално право
Златибор 2007 Радно законодавство у пракси
више, институционализоване форме партиципације запослених (савет запослених) могу да послуже и као платформа или "продужена рука" за наставак социјалног дијалога са послодавцем.
Од свих колективних права запослених, партиципација у управљању је најмање обухваћена како когентним тако и аутономним правом. Зато се овде исказују највеће потребе за доградњом и когентног и аутономног права, уз истовремено уважавање одговарајућих стандарда међународног и европског права. Изгледа да те потребе измичу пажњи свих социјалних партнера. То не чуди када су у питању послодавци. Јер, зашто би журили да своју позицију "привилегованог апсолутног ауторитета" по основу власништва, на овај начин негираЈу. Али чуди недовољна заинтересованост државе и синдиката. Држава иначе треба да се стара о хармонизацији нашег права са међународним и европским правом (услов за придруживање и учлањење у ЕУ), а синдикатима би ово била још једна јака полуга да оснаже своју синдикалну моћ и партнерство, са једне стране, и побољшају "имиџ" заштитника радничких права, са друге стране.
Пошто је партиципација колективно право запослених, то је овом питању, као и осталим колективним и индивидуалним правима запослених, место у радном законодавству. Било је у нашој транзицији и ту лутања. Ово питање је раније регулисано Законом о предузећима, који по својој природи треба да регулише позицију капитала а не радне снаге. Важећи Закон о привредним друштвима са правом се не осврће на ово питање. На жалост, скоро да се исто може рећи и за важећи Закон о pany."
Ако партиципацију схватимо у најширем смислу, онда је њена садржина у Закону о раду сведена само на неколико одредаба које говоре о информисању, консултовању и образовању савета запослених, Сходно овом Закону, запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада. Запослени или њихов представник, ако поступају у складу са законом и колективним уговором, због ових активности, не могу бити позвани на одговорност, нити стављени у неповољнији положај у погледу услова рада (чл. 13, ст. 1. и 2.). Предвиђена је и заштита представника запослених од отказа уговора о раду (чл. 183. ст. 1. тачка 5; чл. 188. ст. 1. тачка 1. и ст. 2.). Поред овога,
5 "Сллгл,РС", бр.24/2005. 25