Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Установе за вршење јавних служби се организују ради обављања делатности и других послова којима се обезбеђује остваривање права грађана, односно задовољавање потреба грађана и организација, као и остваривање законом утврђеног интереса у одређеним областима.

Установе се организују за вршење делатности у области: образовања, науке, културе, физичке културе, ученичког и студентског стандарда, здравствене заштите, социјалне заштите, друштвене бриге о деци, социјалног осигурања и здравствене заштите животиња. Предузећа се оснивају за обављање делатности у области: јавног информисања, ПТТ саобраћаја, енергетике, путева, комуналних услуга и других области одређеним законом.

Установе, предузећа и друге облике организовања ових делатности могу оснивати: Република, аутономна покрајина, град, општина и друга правна и физичка лица.

Дакле, правна и физичка лица су послодавци који организују обављање делатности које имају карактер јавних служби и ради њиховог вршења успостављају радне односе са одређеним бројем лица. Закон о јавним службама није регулисао радне односе код послодавац који обављају ове делатности, али је зато упутио на закон који ће се применити у одређивању радноправног положаја запослених у овим делатностима.

АКТИ КОЈИМА СЕ РЕГУЛИШЕ РАДНИ ОДНОС

Одсек 1 Уводне напомене

Када се говори о регулисању радних односа онда се ту пре свега мисли на правне акте којима се то чини. Да би се утврдило који су то правни акти неопходно је поћи од устава као основног и највишег правног акта у једној држави. Правни систем државе у целости произлази из устава. То значи да устав успоставља систем правних аката и одређује њихову правну снагу.

Закон и колективни уговор су акти који доноси државни орган, односно закључују професионална удружења радника и послодавца, односно њихова професионална удружења. У питању су, дакле, акти који се доносе у оквиру државе и зато се за њих каже да су то акти националног порекла.

Међутим, треба рећи да радни односи нису само предмет аката који се доносе унутар једне државе, тј. на територији на којој се простире њен суверенитет, него се они регулишу и актима који се доносе у оквиру међународних организација или између две или више држава чланица међународне заједнице. У питању су вишестрани и двострани међународни уговори.