Радно и социјално право
Предраг Трифуновић судија Врховног суда Србије
КРИВИЧНО ДЕЛО КАО ОТКАЗНИ РАЗЛОГ
УВОД
Нови Закон о раду (исто као и ранији) у члану 179. став 4. садржи правило да послодавац може дати отказ запосленом ако учини кривично дело на раду или у вези са радом (један од девет разлога). Царински закон („Службени гласник РС“, бр. 73/2003) је конкретнији. Царинском службенику радни однос може престати ако је правоснажно осуђен за кривично дело предвиђено одредбама тог закона (члан 304. став 4.).
Ова наизглед јасна одредба Основног закона изазвала је дилеме у практич-
ној примени. Проблем је: да ли послодавац може одређену (противправну) радњу квлаификовати као кривично дело на раду или у вези са радом без постојања правоснажне осуђујуће. кривичне пресуде и да ли парнични суд у радном спору приликом оцене законитости решења о отказу може то да учини ако је кривични поступак изостао или је у току истовремено са радним спором о поништају одлуке о престанку радног односа; да ли се у радном спору може извршити преквалификација овог отказног разлога на други разлог. Министарство за рад и социјална питања сматра да је подношење кривичне пријаве и подношење захтева за спровођење истраге довољно да послодавац квалификује одређено понашање запосленог као кривично дело на раду или у вези са радом'. Сличног мишљења су и коментатори Закона о раду али са другим разлозима.
Врховни суд мисли друкчије. Грађанско одељење је на седници од 30.11.2004. године донело закључак „да само осуђујућа пресуда кривичног суда представља услов за престанак радног односа по вољи послодавца због учињеног кривичног дела“. Тумачење ресорног министарства (без обзира што није извор права) и коментатора Закона о раду има тежину. Коментатор је један од најплоднијих правних писаца из области радног права и раније угледни судија радничких судова и Врховног суда Србије. Различита мишљења намећу потребу да се ово питање расправи и пракси помогне,
! Мишљење садржано у предмету Општинског суда у Нишу П. 3136/04 - Реферат судије Врховног суда Слободана Дражића, са образложењем изнетог закњучка није објављен.
49