Радно и социјално право

Предраг Трифуновић: КРИВИЧНО ДЕЛО КАО ОТКАЗНИ РАЗЛОГ

ног разлога на начин како је то законодавац учинио преквалификација није могућна ако је у изреци или самом образложењу употребљен искључиво тај отказни разлог, имајући у виду да основ за отказ представља извршено кривично дело. Кривично дело утврђује кривични суд правоснажном пресудом. Ако те пресуде (чињенице) нема нису се стекли услови за законит отказ. Нове тенденције у судској пракси (цитираним одлукама) омогућују правично решење (да запослени са криминалном противправном радњом буде отпуштен из радног односа) али повређују претпоставку невиности из свих истакнутих разлога и вређају члан 180. став 2. ЗОР-а по коме је послодавац дужан да у упозорењу наведе основ за давање отказа и са друге стране могу угрозити право запосленог на одбрану (није имао могућности да се у поступку код послодавца брани од других отказних разлога који нису наведени у упозорењу).

Али ако је послодавац у решењу о отказу (није битно да ли у изреци или у образложењу) осим кривичног дела као отказног разлога навео још неко противправно понашање односно предвидљиви разлог (најчешће из уговора о раду) суд може ценити законитост отказа не помињући кривично дело као отказни разлог чиме избегава повреду принципа о претпоставци невиности.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Језичко, а и циљно тумачење цитиране спорне одредбе у повезаности са претпоставком невиности специјализацијом и разграничењем надлежности између кривичног и парничног суда која у процедури омогућава пуну примену члана 6. Конвенције, као и дужи рокови застарелости овог отказног разлога несумњиво оправдавају закључак Грађанског одељења Врховног суда, (чије су правне последице изменом судске праксе ублажене).

Ако се после усвајања Европске социјалне повеље законодавац определи за измене и допуне Закона о раду ваљало би изменити постојећу одредбу и отклонити изражене дилеме на тај начин што ће овај отказни разлог прецизно бити формулисан на начин који је учињен у Царинском закону. Али ако се законодавац определи да таксативно не набраја разлоге за отказ већ за задржавање уопштене формулације са отказним разлозима из члана 4. Конвенције МОР-а – К - 158 (која је иначе парафразирана у члану 179. став 1. ЗОР-а) последице ће бити исте. Избор од две предложене могућности учинио би постојећу расправу излишном, појачао правну сигурност и законито одлучивање у једној веома важној правној

материји.

56