Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Систем пензијског и инвалидског осигурања интензивније и даље реформисати нарочито у погледу финансирања. Економски речено: до сада смо више пажње посвећивали «расходној страни» система (реформе у области права), а треба исти значај дати и «приходној страни» (финансирање система). Све досадашње промене у начину финансирања тицале су се, превасходно, текућег начина финансирања. Али, тај начин је исцрпљен и даља оптерећења ту нису могућа. Са друге стране тај начин више није одговарајући фактичкој ситуацији на тржишту рада у погледу односа између радно-активних и пензионисаних лица. Он је примерен и даје пуне ефекте само када ја број запослених три или више пута већи од броја корисника. пензија. Свака друга пропорција захтева веће или мање трансфере из буџета, који подлеже посебној «буџетској политици», што чини пензијски систем, у финансијском смислу и у целини нестабилним (проблем покривености расхода доприносима – неподношљива пропорција 1 : 1,63).

Стога,будуће најкрупније промене требало би да буду у увођењу и разради тзв. другог и трећег стуба пензијског осигурања. Трећи стуб је већ инсталиран — Закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима (2005.), али треба га дограђивати по смерницама Светске банке. Други стуб не постоји, а потребан је за стабилност система — као трећи стабилизирајући ослонац. Заправо, други стуб треба дефинисати као начин акумулације капитала и на следећим принципима: обавезност улагања; капитализација уложених средстава и њихова индивидуализација (индивидуални рачуни); штедња; држава одређује доприносе а носиоци (фондови) су приватни; ризик сносе запослени као и други уплатиоци.

Само тако ће, сада доминантни, први стуб система — систем међугенерацијске солидарности бити значајно растерећен и спречено његово дефинитивно урушавање.

Дакле, само наведено «тројство» у даљој реформи финансирања система пензијског и инвалидског осигурања може омогућити остваривање духа социјалне правде уз приврженост економским принципима и вредностма, што је предуслов његове одрживости и дугорочности.

77