Радно и социјално право

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

То значи да запошљавање на овом простору треба посматрати у условима незавршеног процеса транзиције и још увијек до краја нетрансформисане државне својине у приватну својину, која већ као претежна својина карактерише друштвено-економске односе када су у питању државе настале распадом бивше СФРЈ. Наиме, још увијек се у већини држава региона инвалиди суочавају са проблемима остваривања права на рад и запошљавање. Ти проблеми се огледају у сиромаштву, дјелимичној изолацији, изостанку адекватне подршке, онемогућеном приступу јавним мјестима, било због архитектонских баријера било због дискриминирајућих ставова. Такође, већина јавних транспорта за њих је још увијек неприступачна, и још увијек се на прави начин не препознају њихове потребе и нису укључени у развојне иницијативе као ни у креирање политика и програма који их се директно тичу. Посебно треба истаћи проблеме у појединим државама као што је Босна и Херцеговина гдје се у ентитетима, када је у питању приступ инвалидима прави велика разлика, тако што се фаворизују инвалиди који су као војници рањени и стекли инвалидитет, јер се сви ресурси и пажња усмјеравају на рјешавање њихових проблема, док су цивилни инвалиди већином остали у надлежности социјалне заштите која нема средства ни капацитете да одговори њиховим потребама.

Полазећи од чињенице, да се питање рада и запошљавања уопште уређује путем закона и других прописа, потребно је сагледати нормативни оквир за рад и запошљавање инвалида као услов за провођење политике запошљавања. Нормативни оквир за рад и запошљавање инвалида у свакој држави заснива се на међународним прописима, који су у неким државама саставни дио домаћег законодавства, а у некима се примјењују након потписивања, приступања или ратификације.

Право ивалида на рад и запошљавање у државама које су настале на подручју бивше СФРЈ гарантовано је уставима тих држава и уређено законима и другим прописима.

Економска права која су везана за рад и произилазе из рада, припадају грађанима, односно грађанима - запосленима. Она су углавном формулисана у форми слобода, изузимајући права запослених на раду и по основу рада. Осим устава Федерације Босне и Херцеговине и Словеније, устави осталих држава утврђују право на рад, с тим што Устав ФБиХ у чл. 2. утврђује право на слободу рада. Ово право своди

557