Радно и социјално право

Предраг Јовановић, Право на професиопнално удруживање запослених и послодавца у Србији, Радно и социјално право, стр. 1-21, ХШ (1/ 2009)

У погледу синдикалних слобода и права у Србији је у великој мери извршена хармонизација унутрашњег права са међународним правом које је за њу обавезујуће.“

У вези са синдикалним слободама и правима, у позитивном праву и индустријским односима у Србији, нарочита пажња је посвећена имплементацији двеју конвенција МОР-а: (а) Конвенција бр.87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права из 1948. годиHe; и (6) Конвенција бр.98 о праву организовања и колективног преговарања из 1949. године.“

Конвенцијом бр.87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права утврђено је неколико битних принципа на којима базирају ове слободе и права. Прво, према чл.2. Конвенције, запослени и' послодавци, без икаквих изузетака, имају право, беу претходног одобрења, да образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условом да се придржавају статута ових организација.

Друго, према чл.3. Конвенције, јавне власти морају се уздржавати сваке интервенције такве природе која би имала за циљ ограничење синдикалних слобода или ометање њиховог законског извршења. Радничке и послодавачке организације не могу бити распуштене. Треће, према чл.5. Конвенције, радничке и послодавачке организације имају право да установљавају федерације и конфедерације, као и да

2 Мисли се на: Устав МОР-а из 1919. године – у Уводном делу између осталих средстава подобних да побољшају услове рада запослених и обезбеде мир, истакнут је и принцип синдикалних слобода; Филаделфијску декларацију из 1944. године – која још једном прокламује да је «слобода изражаван ја и удруживања један од неопходних услова прогреса»; Општу декларацију о правима човека ОУН (чл.23.) из 1948. године – која као основно право предвиђа и право на синдикално организовање и синдикалне слободе (не подлеже ратификацији, јер се не третира као међународни уговор); Међународни пакт о економским социјалним и културним правима (чл.8.) из 1966. године («Службени лист СФРЈ», бр.7/1971) – који предвиђа право на оснивање синдиката и националних и међународних синдикалних организација, као и право на штрајк); Међународни пакт о грађанским и политичким правима (чл.22.) из 1966. године («Службени лист СФРЈ», бр.7/1971) – који предвиђа право на оснивање синдиката и учлањење у синдикате; Европска социјална повеља (чл.5.) из 1961. године (ревидирана 1996. године) – која промовише слободу запослених и послодаваца да оснивају локалне, националне и међународне организације ради заштите својих економских и социјалних интереса и да се удружују у те организације - (Србија је, као чланица Савета Европе, потписала али још увек није ратификовала ову Повељу; потписана је и ратификована Европска конвенција за заштиту људских права из 1950. године, «Службени лист СЦГ», бр.6/2003.).

3 «Службени лист ФНРЈ», бр.8/1958.

% «Службени лист ФНРЈ», бр.11/1958.