Радно и социјално право
Проф. др Сенад Јашаревић, Приказ књиге Социјално право - Боривоје Шундерић, Радно и социјално право, стр. 105-111, ХТУ (1/2010)
Први део књиге - Право и потреба за социјалном сигурношћу, односи се на везу права човека, људских потреба и социјалне сигурности. Писац анализира и објашњава људске потребе, повезујући их са људским правима. Право на живот доводи у директну везу са правом на живот достојан човека, односно квалитетан живот и срећу, што своје исходиште има у потреби за социјалном сигурношћу. Наглашава да су потребе које се задовољавају социјалним правом - „социјалне потребе“, универзалног карактера, те су због тога и од посебног друштвеног интереса, па су као такве и преточене у право. Уз то, овде се обрађују још неки значајни појмови који се јављају у прописима социјалног права, као што су социјални минимум (основне потребе), стање угрожености.
У делу другом књиге говори се о различитим значењима израза социјално право. Наиме, нешто пре формирања социјалног права - као права које се бави егзистенцијом појединаца и друштвених група, јавила се идеја о социјалном праву као „друштвеном праву“, које није створено од државе већ настаје аутономним путем, од стране друштвених група и удружења. Шундерић нас упознаје са најважнијим заступницима ове концепције и њиховим гледиштима о улози права (Гурвич, Јелинек, Зинцхајмер), те нпр. помиње и да је социјално право израз социјализације права, односно продирања социјалне идеје у право (Тасић).
Део трећи - Настанак социјалног права, бави се уобличавањем социјалног права као права заштите слабијих, почев од појаве индустријских односа па и ранијих периода, све до времена када долази до успостављања социјалних права, појаве «државе благостања» и економске демократије. Између осталог, повезује настанак социјалног права са социјалном правдом, без које се не може остварити социјално сигурно друштво. Врши се и разграничење са блиским гранама права, као што је радно или административно право, говори о месту у систему права, помињући да је у ствари социјално право довело до нове — трихотомне поделе права. У једном поднаслову овог дела анализира се и однос између основних личних права и социјалних права, будући да се она често сматрају различитим, мада се, како аутор касније наводи, она међусобно допуњавају. Говори се и гледиштима о социјалним правима у ширем и ужем смислу.
У четвртом делу - Приступ елементима социјалног ризика, објашњавају се основни појмови који намећу потребу деловања социјалног права (социјални случај, социјални ризик, социјални терет итд). Између осталог, помиње се да се социјални случај не може ставити у кривицу одређеном лицу, док је социјални ризик обично везан за не-
107