Радно и социјално право

Проф. др Драган Јовашевић, Проф. др Борисалв Петровић, Примена казне рада у јавном интересу као... Радно и социјално право, стр. 17-40, ХТУ (1/2010)

боравком осуђеног лица на слободи и испуњавањем радних обавеза у слободно време“ и

2. материјални услов — да је осуђено лице дало пристанак (сагласност) да се у закону прописана казна затвора замени казном рада у јавном интересу. Пристанак осуђеног представља посебан облик добровољности што овој кривичној санкцији даје специфичан карактер. То је једина санкција (казна) која се осуђеном лицу може изрећи само уз његову сагласност (пристанак) за разлику од свих других санкција. Овај услов произилази из чињенице да је принудни рад данас забрањен. Свој пристанак осуђени треба да да на главном претресу, најкасније у завршној речи, пре него што је судско веће одмерило на основу свих отежавајућих и олакшавајућих околности и изрекло казну. Наиме, тада суд упознаје оптуженог са могућношћу да му се у конкретном случају изрекне уместо прописане казне, казна рада у јавном интересу, објашњава му природу и садржину ове казне, као и начин њеног извршења“.

Приликом изрицања ове казне, суд ће имајући у виду сврху кажњавања, узети у обзир следеће околности : а) врсту учињеног кривичног дела, 6) личност учиниоца и ц) његову спремност да обавља рад у јавном интересу. Дакле, при доношењу ове одлуке суд је дужан да имајући у виду све околности које одређују врсту и распон казне, оцени да извршење у закону прописане казне затвора није неопходно за остварење сврхе кажњавања, а да истовремено не би било оправдано ни изрећи условну осуду“. У образложењу пресуде суд не одређује установу у којој ће се ова мера извршити, али је дужан да наведе разлоге којима. се руководио да прописану казну затвора замени казном рада у јавном интересу, зашто ју је изрекао у одређеном трајању и на одређени број часова, те да ли је, када и на који начин прибављен пристанак осуђеног лица.

Одређивање трајања рада у јавном интересу је заправо извршено на три начина и то : а) кроз општи временски распон ове казне – ова казна може укупно да траје од 60 до 360 часова, 6) кроз максимално време трајања ове казне у току једног календарског месеца – до 60 часова и

65 Ђ.Марјановик, Општекорисна работа, Безбедност, Београд, Скопје, број 3/1997. године, стр. 303-309.

66 М.Бабић, И.Марковић, Кривично право, Општи дио, оп.цит.стр.390-394.

67 Б.Петровић, Д.Јовашевић, Кривично (казнено) право Босне и Херцеговине, оп.цит. стр.294.

68 Д.Радуловић, Рад у јавном интересу као алтернатива краткотрајној казни затвора, Правна ријеч, Бања Лука, број 17/2008. године, стр. 105-117.

35